Ministar unutrašnjih poslova i lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić nedavno je oštro odgovorio na kritike Dragana Đilasa, lidera Stranke slobode i pravde (SSP). U svom obraćanju putem društvenih mreža, Dačić je ukazao na to da Đilas i njegova stranka, tada Demokratska stranka, nisu samo bili podržavaoci Briselskog sporazuma, već su aktivno učestvovali u donošenju odluka koje su dovele do trenutne situacije oko Kosova.
Dačić se osvrnuo na Đilasove tvrdnje o Briselskom sporazumu, ističući da je Đilas ranije govorio kako ovaj sporazum predstavlja evropsku budućnost Srbije. „Kako sad možeš da lažeš da nisi podržavao sporazum? Da li si zaboravio da su tvoji ljudi ulazili u vladu kada sam ja bio premijer?“ zapitao je Dačić, naglašavajući da je Đilas bio deo vlasti koja je doprinela trenutnom statusu Kosova. On je podsetio na reči nekih bivših lidera, poput Zorana Đinđića, koji su takođe kritikovali međunarodnu zajednicu kada je reč o nezavisnosti Kosova.
U svom komentaru, Dačić je naveo da je Đilasova stranka odgovorna za to što je Srbija došla do trenutne situacije, podsećajući na Rezoluciju 1244, koja je bila osnova za očuvanje suvereniteta Srbije nad Kosovom. „Vama je bilo važno da dođete do vlasti, a ne da zaštitite interese Srbije,“ rekao je Dačić, implicirajući da su Đilas i njegovi saradnici prioritetno gledali na političke ciljeve umesto na nacionalne interese.
Stranka slobode i pravde je, reagirajući na Dačićeve izjave, postavila pitanje ko je zapravo prevaren u ovom slučaju. U saopštenju SSP-a, istaknuto je da je Aleksandar Vučić, koji je tada bio potpredsednik vlade, „podmetnuo“ Dačiću potpisivanje Briselskog sporazuma. „Ako su Dačić i Vučić zaista prevareni, to znači da priznaju da su nesposobni da pregovaraju i zastupaju interese Srbije,“ naveli su iz SSP-a, zahtevajući odgovornost od oba politička aktera.
Ova politička rasprava ukazuje na dublje podele u društvu i na političkoj sceni Srbije. Mnogi građani posmatraju ove sukobe kao još jedan dokaz nesuglasica među strankama, koje se bore za vlast, dok se stvarna pitanja oko Kosova i evropske integracije često gube u političkim prepucavanjima.
U poslednjih nekoliko godina, pitanje Kosova postalo je jedno od ključnih tema u srpskoj politici. Mnogi analitičari smatraju da je Briselski sporazum, koji je potpisan 2013. godine, bio pokušaj da se reše neka od otvorenih pitanja između Beograda i Prištine. Međutim, mnogi smatraju da je sporazum ostao neispunjen, a da su obe strane bile neodlučne da preduzmu konkretne korake ka njegovoj realizaciji.
U tom kontekstu, izjave Ivica Dačića o licemerju SSP-a i njihovoj ulozi u procesu pregovora o Kosovu ukazuju na to da će se ova tema još dugo zadržati u javnom diskursu. Bez obzira na to ko je odgovoran za trenutnu situaciju, jasno je da je Kosovo osetljivo pitanje koje i dalje deli mišljenja u Srbiji.
U ovoj političkoj borbi, i Dačić i Đilas koriste svaku priliku da ukazuju jedni na druge, dok istovremeno pokušavaju da zadrže podršku svojih birača. Kako se situacija bude razvijala, ostaje da se vidi kako će se ove političke tenzije odraziti na budućnost Srbije, posebno u kontekstu evropskih integracija i odnosa sa susednim zemljama.
S obzirom na složenost pitanja i duboke političke podele, jasno je da će politički sukobi oko Briselskog sporazuma i dalje biti prisutni na srpskoj političkoj sceni, dok građani Srbije čekaju odgovore na pitanja koja se tiču njihove budućnosti.
