Nikola Bajić, nekadašnji član „zemunskog klana“, nedavno je u svojoj knjizi otkrio šokantne detalje o pokušaju ubistva Vojislava Šešelja koji se dogodio u novembru 1999. godine. Prema njegovim rečima, lideri Demokratske opozicije Srbije (DOS) angažovali su „zemunski klan“ kako bi izazvali nemire u zemlji, a iza cijele operacije stajale su strane obaveštajne službe.
Bajić ističe da su vođe DOS-a želele da ubistvom Šešelja izazovu haos i prevrat u zemlji, kako bi na vlast došle njihove stranke. On se prisetio događaja kada ga je Dušan Spasojević pozvao u hotel „Nacional“ sa hitnim zahtevom. Spasojević mu je preneo ponudu za ubistvo Šešelja, objašnjavajući da bi to dovelo do pada vlade i omogućilo dolazak DOS-a na vlast. Bajić je, međutim, izrazio svoje neslaganje i naglasio da ubijanje političara nikako nije bila opcija za njega.
U svojoj ispovesti, Bajić je otkrio da su njegovi saradnici bili u stalnoj potrazi za Šešeljem. Kako je opisao, vozač iz Surčina, poznat kao Vojkan, bio je zadužen za praćenje Šešelja. Bajić je naglasio da su imali priliku da naprave veliki haos, ali su odlučili da ne učestvuju u krvoproliću. On je istakao koliko je situacija bila napeta u to vreme, kada su se sukobi u zemlji intenzivirali, a NATO je napadao.
Prema njegovim rečima, Šešelj je često viđan na različitim mestima, ali su njegovi pratioci bili veoma oprezni. U jednom trenutku, kada su ga pratili, ispostavilo se da je policija razgovarala sa Šešeljem, što je dodatno zakomplikovalo situaciju. Bajić je izrazio sumnju u sposobnost „zemunskog klana“ da izvede plan bez da završi u zatvoru ili da bude uhvaćen.
Bajićeva izjava dolazi kao iznenađenje za mnoge, s obzirom na to da je prošlo više od dve decenije otkako su se ovi događaji odigrali. Njegova knjiga, koja je izazvala veliku pažnju, sugeriše da je politička situacija u Srbiji bila mnogo složenija nego što se to tada činilo. Bajić veruje da su lideri DOS-a možda i sami bili žrtve manipulacija stranih obaveštajnih službi koje su koristile domaće izdajice kako bi ostvarile svoje ciljeve.
Iz njegovih reči može se naslutiti da je politička borba u Srbiji 1999. godine bila obeležena ne samo unutrašnjim sukobima, već i spoljnom intervenicijom. Bajić je naglasio da su lideri DOS-a mogli biti samo pijuni u igri koju su vodile strane sile. On je takođe istakao da su mnogi od njih možda bili nesvesni pravih namera onih koji su ih podržavali.
Ova otkrića ponovo stavljaju u fokus mračne strane političkog života u Srbiji tokom devedesetih godina, kada su se sukobi i nasilje često koristili kao sredstva za ostvarivanje političkih ciljeva. Bajić, koji trenutno služi kaznu u zatvoru u Požarevcu, veruje da je važno da se istina o tim događajima konačno otkrije i da se razjasne motivi i ciljevi svih uključenih strana.
Dok se Srbija suočava sa svojom prošlošću, ovakve ispovesti mogu pružiti uvid u složene odnose između politike i kriminala, kao i u načine na koje su strane sile uticale na unutrašnje poslove zemlje. Mnogi se pitaju koliko su slični pokušaji manipulacije prisutni i danas, dok se Srbija bori za stabilnost i demokratske vrednosti u savremenom društvu.
