Povratak Donalda Trampa u Belu kuću donosi napetosti koje svet nije video decenijama. Njegova politika „maksimalnog pritiska“ na Iran dostigla je vrhunac pretnjama vojnom intervencijom i slanjem nosača aviona „Abraham Linkoln“ u Persijski zaliv. Ove akcije postavljaju pitanje da li Vašington namerno gura svet ka sukobu nesagledivih razmera.
Iran, koji je decenijama bio izolovan zbog sankcija, sada se više ne smatra ostrvom. U januaru 2026. godine, Iran, Rusija i Kina potpisali su sveobuhvatni strateški sporazum koji se tumači kao osnova novog multipolarnog poretka. Ovaj sporazum obuhvata ne samo energetiku i trgovinu, već i duboku vojnu saradnju između zemalja. Zajedničke pomorske vežbe „Volja za mirom 2026“, koje su nedavno održane u vodama Južne Afrike, kao i najavljeni manevri u severnom Indijskom okeanu, jasno ukazuju na to da bi svaki napad na Iran mogao izazvati lančanu reakciju.
Rusija i Kina, kroz ovaj sporazum, stiču pristup strateškim energetskim resursima i postaju moćno sredstvo za obuzdavanje američke dominacije na Bliskom istoku. Iranski zvaničnici su već upozorili da će na svaku agresiju odgovoriti odlučno, s naglaskom da Tramp može započeti rat, ali ne može kontrolisati njegov ishod. Iranski vrhovni vođa Ali Hamnei i ministar spoljnih poslova Abas Aragči poručuju da bi, u slučaju američkog napada, sukob mogao da se proširi na ceo region, a sve američke vojne baze postale bi legitimne mete.
Bezbednosni analitičari upozoravaju da bi direktni napad na iranska nuklearna postrojenja mogao primorati Moskvu i Peking na akciju. Njihovi strateški interesi u Iranu su previše važni da bi dopustili pad režima u Teheranu, što je želja Vašingtona. Iako Tramp tvrdi da „neće biti trećeg svetskog rata“, situacija na terenu je alarmantna. Iran je podigao borbenu gotovost, a izraelski zvaničnici već najavljuju podršku američkim napadima.
Vojna strategija Vašingtona oslanja se na tehnološku nadmoć, ali Iran je decenijama pripremao odgovor na „nemoguć rat“. Iranski arsenal balističkih raketa i hipersoničnih projektila dizajniran je da probije američke odbrane i ugrozi ključne tačke u regionu. Iranska flotila „rojeva“ malih brzih čamaca i podmornica u Hormuškom moreuzu predstavlja dodatnu pretnju, jer kroz ovu rutinu prolazi petina svetske nafte. Sukob bi mogao da blokira ovu ključnu tačku, izazivajući globalni ekonomski šok.
Moreuz Hormuz je vitalna tačka globalne ekonomije, s oko 21 milion barela nafte koja prolazi svakodnevno. Stručnjaci upozoravaju da bi blokada ovog prolaza mogla izazvati paniku na svetskim berzama. U slučaju sukoba SAD i Irana, cena nafte mogla bi da poraste na 200 dolara po barelu, što bi za Srbiju i druge evropske zemlje značilo poskupljenje goriva od više od 50%, uzrokovano novim talasom hiperinflacije.
Svet sa zabrinutošću prati situaciju u moreuzu Hormuz. Ukoliko Vašington nastavi da insistira na vojnim rešenjima, „čelični trougao“ mogao bi postati smrtonosna zamka koja bi lokalni sukob pretvorila u globalnu katastrofu. Ulozi su nikada bili veći, a prostor za diplomatiju se iz sata u sat sužava. Ovaj preokret u geopolitičkoj dinamici može imati dalekosežne posledice, ne samo za Bliski istok, već i za ceo svet.
