Sigurno ste već čuli tvrdnje da preterano oslanjanje na tehnologiju loše utiče na nas. Ipak, ovakvo mišljenje često zanemaruje širu sliku – naročito danas, kada je skoro nemoguće izbeći korišćenje digitalnih uređaja. Možda ste čuli i za pojam „digitalne demencije“, odnosno ideju da preterano korišćenje tehnologije umanjuje naše kognitivne sposobnosti.
Dr Marvin Kopka, istraživač u oblasti interakcije čoveka i tehnologije, ističe da je ranije, kada smo zadatke rešavali ručno, bilo neophodno da pamtimo sve potrebne informacije. Danas možemo lako pronaći te podatke na internetu ili ih sačuvati na telefonu ili računaru. Međutim, ovaj pojam je predmet rasprave među naučnicima i nije jasno da li uopšte postoji. Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Nature Human Behavior pokazuje da korišćenje tehnologije može čak i smanjiti rizik od poremećaja pamćenja, pod uslovom da je koristimo na pravi način.
Kopka dodaje da se tehnologija stalno razvija, što zahteva da stalno učimo kako da je koristimo. To konstantno učenje može biti odličan trening za mozak i pomoći u očuvanju kognitivnih funkcija. Razumevanje razlike između zdravog i nezdravog kognitivnog starenja ključno je za pametno korišćenje tehnologije. Dr Lakelin Ajhenberger, gerontolog, objašnjava da se sa starenjem mogu javiti suptilne promene u razmišljanju, poput zaboravljanja reči ili imena, sporijeg usvajanja novih informacija i povremenog gubljenja stvari.
Postoji nekoliko načina na koje digitalni uređaji mogu pomoći vašem mozgu. Prvo, održavanje društvenih veza je izuzetno važno za zdravlje mozga. Korišćenjem telefona ili računara, možete lako komunicirati sa porodicom i prijateljima, što doprinosi očuvanju mentalnog zdravlja.
Drugo, učenje nečega novog je ključno za očuvanje mentalne funkcije. Ako koristite telefon da rešavate ukrštene reči, igrate igre ili slušate audio knjige, već ste uradili nešto korisno za mozak. Stalno učenje i intelektualni izazovi veoma doprinose očuvanju mentalnih funkcija.
Treće, pravljenje muzike može pozitivno uticati na mozak. Postoje brojne aplikacije koje omogućavaju pravljenje muzike na telefonu ili računaru, što može aktivirati vaš mozak. Četvrto, ostanite organizovani. Korišćenje telefona za podsetnike ili zapisivanje obaveza može vam pomoći da se organizujete i smanjite mentalni stres.
Peto, važno je razlikovati želje od potreba. Nezdrav odnos prema tehnologiji može se poboljšati ako naučimo šta nam je zaista potrebno. Na primer, podsetnici su korisni za svakodnevno funkcionisanje, dok korišćenje digitrona za jednostavne računice može biti prečica koju mozak može sam savladati.
Ponekad je dobro da zastanete pre nego što potražite odgovor na pitanje. Pokušajte prvo da se setite rešenja pre nego što proverite tačan odgovor. To je odličan način da stimulišete mozak i održite sposobnost pamćenja. Ovako dajete mozgu šansu da se uključi, a ne da samo pasivno reaguje na svet oko vas.
U zaključku, tehnologija može imati i pozitivne i negativne efekte na naše kognitivne sposobnosti. Ključ je u načinu na koji je koristimo. Pametno korišćenje digitalnih uređaja može doprineti očuvanju mentalne bistrine i kognitivne funkcije, dok prekomerno oslanjanje na njih može dovesti do problema sa pamćenjem i drugim kognitivnim sposobnostima. Stoga, važno je pronaći ravnotežu i koristiti tehnologiju kao alat za unapređenje života, a ne kao zamenu za mentalne napore.
