Analitičari smatraju da su izbori rešenje za trenutnu društvenu i političku krizu u Srbiji, a predsednik Aleksandar Vučić je potvrdio da će izbori biti održani pre roka. Ova izjava dolazi usred snažnih protesta i rastuće polarizacije među građanima. Mnogi smatraju da bi izbori mogli pružiti priliku građanima da se izjasne o trenutnom stanju, s obzirom na to da su proteklih meseci organizovani brojni protesti protiv vlasti.
Direktor agencije „Faktor plus“, Vladimir Pejić, izjavio je da ga je iznenadila radikalizacija protesta, koja se dogodila bez prethodnih nagoveštaja. On smatra da će ovi događaji imati značajan uticaj na buduća istraživanja javnog mnjenja. Sa druge strane, docent na Fakultetu političkih nauka, Stefan Surlić, ukazuje na duboku polarizaciju društva, gde su vrednosti stabilnosti i izvesnosti koje je vlast propagirala nestale.
Surlić smatra da su izbori neophodni kao „reset“ u kojem bi građani mogli da se izjasne o trenutnom stanju. On ističe da studenti, koji su predvodili proteste, traže održavanje izbora čak i pod postojećim uslovima, verujući da će se određeni broj razočaranih birača odlučiti da glasa. Takođe, naglašava da ne vidi manevarski prostor za vlast da odbije izbore, s obzirom na opštu želju za promenama.
Međutim, postoji zabrinutost da bi nemiri mogli nastaviti i nakon izbora. Pejić postavlja pitanje šta će se desiti ako se protesti nastave dan posle izbora, dok Surlić veruje da će nezadovoljni građani i dalje izražavati svoje nezadovoljstvo. On predviđa da bi se protesti mogli nastaviti i na jesen, što dodatno komplikuje već napetu situaciju.
U kontekstu izbora, Surlić takođe naglašava da vladajuća stranka teži mobilizaciji svog biračkog tela kako bi sprečila prelazak birača u apstinente ili na stranu opozicije. Njihov cilj je da osiguraju da njihovi birači ne ostanu kod kuće na dan izbora.
Za studente, najveći izazov će biti kada njihova lista postane javna, jer će svako ime nositi određenu političku težinu. Surlić upozorava da, iako studenti mogu uživati u podršci, to ne mora nužno da se odrazi kada se iznesu konkretna imena kandidata.
Opozicija se suočava sa sopstvenim izazovima, pokušavajući da nađe ravnotežu između protivljenja vlasti i održavanja dobrih odnosa s različitim grupama. Pejić smatra da opozicija kasni u svojim pokušajima da se organizuje, dok Surlić naglašava da bi podrška studentskoj listi mogla biti ključna za njihovu budućnost.
Ukoliko bi opozicija podržala studentsku listu, to bi moglo dovesti do referendumske atmosfere, koja bi im omogućila bolji rezultat na izborima. Surlić sumnja da će se to desiti, ali smatra da bi jedinstvena lista mogla biti ključ za uspeh opozicije protiv vladajuće stranke.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da su izbori u Srbiji sve bliži, a dinamika među studentima, opozicijom i vlastima postaje sve složenija. Analitičari se slažu da je trenutna situacija u društvu veoma napeta i da će ishod izbora imati dugoročne posledice na politički pejzaž Srbije.
