U poslednje vreme, pojava srčanih zastoja na javnim mestima postala je alarmantna stvarnost. U situacijama kada se ovakvi incidenti dogode van bolničkog okruženja, ključno je delovanje u prvih nekoliko minuta. Prema stručnjacima, jedini način da se poveća šansa za preživljavanje jeste korišćenje defibrilatora, medicinskog uređaja koji može da spasi život osobe koja doživi srčani zastoj.
U Crvenom krstu Srbije procenjuju da u Beogradu postoji između 120 i 130 defibrilatora, ali tačan broj nije moguće utvrditi. Kako za „Novosti“ objašnjava dr Ljubica Aleksić iz Crvenog krsta, ovi uređaji su često donirani od strane privatnih kompanija. Cena defibrilatora se kreće od 1.000 do 2.000 evra, što, kako ističe dr Aleksić, nije mnogo kada se uzme u obzir koliko vremena može da se „kupiti“ do dolaska medicinske pomoći.
Upravo u ovim trenucima, svaki minut je dragocen. Zabrinjavajuća je statistika da se čak 70% srčanih zastoja dogodi van bolnice, a samo jedna od deset osoba preživi. „Ključno je upotrebiti defibrilator u prvih tri do pet minuta“, naglašava dr Aleksić. Svaki sledeći minut smanjuje šanse za preživljavanje za 7 do 10 procenata. U Beogradu je prvi defibrilator postavljen u tržnom centru kod Centralnog groblja i do sada je više puta korišćen za pružanje pomoći osobama u hitnim situacijama.
Danas se ovi uređaji nalaze na aerodromima, železničkim stanicama, u zgradama javnih službi i na stadionima. „Defibrilator je jednostavan za korišćenje“, objašnjava dr Aleksić. „On analizira srčani ritam i vodi korisnika kroz ceo proces oživljavanja, pružajući verbalna i vizuelna uputstva. Korisniku nije potrebna posebna obuka, dovoljno je da otvori kutiju i postavi elektrode na osobu kojoj je potrebna pomoć.“
U cilju podizanja svesti o važnosti ovih uređaja, Crveni krst Srbije već dve godine sprovodi kampanju pod nazivom „Život u tvojim rukama“. Ova obuka traje četiri sata i obuhvata osnovne korake u pružanju prve pomoći i upotrebi defibrilatora. Dr Aleksić naglašava da je posebno dirljivo kada se na obuku jave ljudi koji su spašeni uz pomoć ovog uređaja na javnom mestu.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je koliko je važno imati defibrilatore dostupne na mestima gde se okuplja veći broj ljudi. Svaka situacija može postati hitna, a pravovremena reakcija može značiti razliku između života i smrti. Organizacije kao što je Crveni krst igraju ključnu ulogu u obrazovanju građana i u povećanju svesti o važnosti ovih uređaja.
U svetlu ovih informacija, apeluje se na sve relevantne institucije i privatne kompanije da podrže inicijative za nabavku i postavljanje defibrilatora na javnim mestima, kako bi se stvorila sigurnija okruženja za građane. Ulaganje u ovakve uređaje ne predstavlja samo trošak, već investiciju u zdravlje i živote ljudi. Svaki trenutak može biti presudan, a defibrilator može biti ključni alat u borbi za preživljavanje.
U zaključku, svaka osoba bi trebala biti svesna važnosti hitnog delovanja u situacijama srčanog zastoja i znati kako da koristi defibrilator. Obuka i edukacija su ključni koraci ka očuvanju života, a zajednica treba da se ujedini u ovoj misiji. Sa više defibrilatora na javnim mestima i obučeni građani, možemo značajno povećati šanse za preživljavanje u najkritičnijim trenucima.
