Srpska pravoslavna crkva danas, 27. septembra, slavi Vozdviženje časnog Krsta, praznik u narodu poznat kao jesenji Krstovdan. Ovaj dan ima poseban značaj za vernike, a obeležava se brojnim običajima i tradicijama.
Vernici na jesenji Krstovdan poste uz suhojedenje, što je jedna od glavnih odlika ovog praznika. Pod suvojedenjem se podrazumeva da se tokom današnjeg dana jede isključivo suva hrana biljnog porekla, uključujući sirovu hranu, hleb bez dodataka ulja i vina, kao i vodu. Preporučuje se i unos hrane samo jednom dnevno, što simbolizuje obuzdavanje telesnih potreba. Neki vernici na ovaj dan jedu samo hleb i grožđe, čime dodatno naglašavaju post i duhovno pročišćenje.
Tradicionalno je najpravilnije ovu vrstu posta praktikovati po monaškim pravilima, što podrazumeva unošenje suvaraka, odnosno sitnih komadića hleba, po strogo propisanim pravilima. Međutim, obični vernici mogu praktikovati i blaže oblike posta, u skladu sa svojim mogućnostima i duhovnim opredeljenjem.
Kada praznik Vozdviženje časnog Krsta padne u dane vikenda, post se ublažava. To znači da, ukoliko ovaj praznik padne u subotu ili nedelju, vernici mogu da jedu hranu koja sadrži ulje. U pravoslavnom Tipiku se navodi: „Vozdviženje časnog Krsta – Krstovdan (27. septembar) strogo postimo po mogućnosti na suhojedenju, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada razrešavamo na ulje.“ S obzirom na to da 2025. godine jesenji Krstovdan pada u subotu, vernici će ovog puta postiti na ulju.
Pored telesnog posta, važno je da vernici kombinuju i duhovni post kroz molitvu, kao i uzdržavanje od loših misli i postupaka. Duhovno pročišćenje je jednako važno kao i telesno, jer post treba da nas dovede do duševnog mira. Ovo je vreme kada se vernici podstiču da preispitaju svoje postupke, odnose i da se posvete duhovnim vrednostima.
Jesenji Krstovdan je jedan od važnijih praznika u pravoslavnoj crkvi, a mnogi ga slave i kao krsnu slavu. Ovoga dana se obeležava pronalazak časnog Krsta, na kojem je raspet Isus Hristos na Golgoti, kao i njegov povratak iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik nosi duboko simboličko značenje, jer predstavlja nadu u spas i večni život kroz žrtvu koju je Isus podneo.
Uprkos sve većem urbanizovanju i modernizaciji, običaji vezani za Krstovdan i dalje se poštuju u mnogim domaćinstvima širom Srbije. Vernici se okupljaju u crkvama i manastirima, gde se obavljaju liturgije i molitve. Ovaj praznik često okuplja porodice, koje zajedno poste i dele obroke, čime se dodatno učvršćuju porodične veze i tradicija.
U gradovima, posebno u većim sredinama, može se primetiti da se sve više mladih vraća tradiciji obeležavanja ovakvih praznika, čime se pokušava sačuvati kulturno nasleđe. Takođe, mnogi od njih koriste priliku da se upoznaju sa značajem praznika i da se povežu sa svojom duhovnom baštinom.
U svetlu svih ovih običaja i tradicija, jesenji Krstovdan predstavlja ne samo religiozni, već i kulturni događaj, koji okuplja vernike i podseća ih na važnost duhovnog života, zajedništva i tradicionalnih vrednosti. U vreme kada je društvo često ispunjeno stresom i izazovima, ovakav praznik donosi trenutke mira, introspekcije i duhovnog obogaćivanja, podstičući vernike da se okrenu svom unutrašnjem svetu i zajednici.
