U svetlu nedavne potvrde o razvoju američkog programa presretača iz svemira, postavlja se niz ozbiljnih pitanja vezanih za stratešku ravnotežu snaga. Ovaj program ima za cilj da stvori prvi raketni sistem u orbiti Zemlje, koji bi bio sposoban da obara neprijateljske balističke rakete, što bi moglo značajno uticati na globalnu sigurnost.
Trenutno, tri države — Kina, Rusija i Severna Koreja — poseduju arsenale interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) koje mogu da pogode ciljeve širom Sjedinjenih Američkih Država. Ove zemlje su takođe razvile hipersonične jedrilice-nosače, koje komplikuju odbranu. Iako se smatra da je skoro nemoguće presresti ove hipersonične rakete kada se vraćaju kroz atmosferu, američki program presretača iz svemira planira da ih neutralizuje dok su još u fazi ubrzanja, kada su sporije i manje manevarski sposobne.
Međutim, postoje ozbiljna pitanja o održivosti i efikasnosti ovog programa. Američki sistem za odbranu od interkontinentalnih balističkih raketa, poznat kao Ground-based Midcourse Defense (GMD), trenutno raspoređuje samo 44 presretača, od kojih se veruje da su tri potrebna za pouzdano neutralisanje jedne bojeve glave. Sa druge strane, severnokorejske rakete Hvasong-17 mogu nositi do četiri nezavisno ciljane bojeve glave, dok veće kineske i ruske rakete mogu nositi više od dvanaest. Ovo ukazuje na to da bi čak i mali broj raketa mogao da nadmaši kapacitete GMD-a.
Troškovi razvoja i implementacije novog sistema presretača iz svemira su takođe značajni. Naslednik GMD-a, koji se razvija u okviru programa sledeće generacije presretača (NGI), koštaće oko 498 miliona dolara po komadu, što čini odbranu od interkontinentalnih balističkih raketa izuzetno skupim poduhvatom. Osim toga, GMD i NGI su smatrani nedovoljnim za presretanje hipersoničnih letelica, što dodatno komplikuje situaciju.
Jedna od glavnih prednosti američkog programa presretača iz svemira je u tome što planira da neutrališe mete u fazama ubrzanja. Ovo znači da bi jedan pogodak presretača mogao da postigne ono što bi zahtevalo više pogodaka sa sistema na zemlji. Ipak, izazovi u vezi sa troškovima slanja materijala u orbitu i rastući arsenali naprednih interkontinentalnih balističkih raketa u Rusiji, Kini i Severnoj Koreji čine održivu odbranu od masovnih napada gotovo nedostupnom.
Još jedan značajan faktor je potencijalna ranjivost ovih satelita na napade protivničkih antisatelitskih sistema. Kako se američka odbrana sve više oslanja na satelite, postoji rizik od ozbiljnog potkopavanja raketne odbrane kroz upotrebu sve sofisticiranijeg antisatelitskog oružja.
U svetlu ovih izazova, održavanje efikasne odbrane od interkontinentalnih balističkih raketa se pokazuje kao veoma složen problem. Istorijski gledano, američka odbrana je često bila suočena s teškoćama u postizanju održivosti protiv velikih napada. To dovodi u pitanje izvodljivost programa presretača iz svemira, čak i uz sve njegove potencijalne prednosti.
U zaključku, iako program presretača iz svemira predstavlja ambiciozan korak ka unapređenju američke odbrane, suočava se s brojnim izazovima koji bi mogli da ugroze njegovu efikasnost. Kako se globalna geopolitička situacija nastavlja razvijati, važno je pratiti kako će se ovi sistemi razvijati i kakav će uticaj imati na stratešku ravnotežu snaga u svetu.
U ovom kontekstu, američke vlasti će morati da preispitaju svoje strategije i prioritete, kako bi osigurale odgovarajuću zaštitu svojih građana i nacionalnih interesa u sve složenijem bezbednosnom okruženju.
