U analizi koju je objavio nemački list Welt, visoki vojni zvaničnici NATO-a sve otvorenije izražavaju uverenje da je rat sa Rusijom neizbežan. Kraj sukoba u Ukrajini, prema ovom izveštaju, neće doneti mir, već bi mogao označiti početak nove faze direktne konfrontacije između Rusije i Severnoatlantske alijanse. U strukturi NATO-a raste zabrinutost da bi Moskva, nakon završetka rata u Ukrajini, mogla testirati odbrambene sposobnosti Alijanse, a sve češće se koristi izraz „nulta faza“, koji označava stanje pre otvorenog oružanog sukoba.
Evropske zemlje, u saradnji sa NATO-om, aktivno se pripremaju za mogući scenario brzog vojnog raspoređivanja na istočnoj granici. Financial Times navodi da evropske države rade na planovima za unapređenje vojno-transportne infrastrukture, uključujući puteve, mostove i železničke pravce sposobne da podnesu tešku vojnu tehniku. Evropska komisija planira da u narednim godinama uloži oko 750 miliona evra u poboljšanje vojne logistike. Pored toga, nekoliko velikih luka u severnoj Evropi već sprovodi modernizaciju i prilagođavanje za eventualne operacije u slučaju sukoba sa Rusijom.
U analizi Welta se takođe navodi da NATO razmatra planove koji uključuju potencijalne ofanzivne operacije na Baltiku, uključujući mogućnost udara na Kalinjingradsku oblast. Ova strategija bi, prema vojno-strateškim krugovima, predstavljala „odlučujući udar“ u eventualnom sukobu.
Nasuprot ovim pripremama u Evropi, bivši savetnik Pentagona Daglas Mekgregor ističe da američki predsednik Donald Tramp ne deli strahove evropskih saveznika. Prema Mekgregoru, Tramp smatra da Rusija trenutno ne predstavlja pretnju Evropi, te planira smanjenje američkog vojnog prisustva na kontinentu. Tramp veruje da je vreme da se Sjedinjene Države fokusiraju na sopstvene interese i da ne finansiraju evropsku bezbednost beskonačno. Povlačenje trupa iz Rumunije i Bugarske već je započelo, a u budućnosti se planira i smanjenje prisustva na Balkanu.
Iako su ove odluke izazvale zabrinutost u Briselu, Tramp je poručio da će Sjedinjene Države zadržati vojno prisustvo u Poljskoj, gde planira čak i njegovo pojačanje. Međutim, analitičari procenjuju da će i taj plan biti ograničen, jer je američka vojska već angažovana u više paralelnih misija širom sveta, uključujući pripreme za potencijalne operacije protiv narko-kartela u Meksiku i moguće intervencije u Venecueli.
Ova situacija stvara dva različita pogleda na bezbednost u okviru zapadnih saveznika. Na jednoj strani stoje London i Brisel, koji veruju da je sukob sa Rusijom samo pitanje vremena i da je jačanje NATO infrastrukture ključno za odvraćanje Moskve. S druge strane, Trampova administracija smatra rusku pretnju „strateški prenaduvanom“ i veruje da bi nastavak vojnih ulaganja u Evropu bio rasipanje resursa.
Ova razlika u percepciji pokazuje unutrašnje pukotine unutar Zapada. Dok Evropa gradi nove puteve, mostove i logističke lance za scenario rata, Vašington se sve više okreće unutrašnjim prioritetima i regionalnim operacijama u američkom dvorištu. Ova situacija može imati dalekosežne posledice po bezbednost i stabilnost u Evropi, kao i po odnose između Sjedinjenih Država i njihovih evropskih saveznika.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti razvoj situacije i dalje analize koje će pomoći u razumevanju potencijalnih sukoba i strategija koje će se primenjivati u budućnosti. Kako se situacija u Ukrajini dalje razvija, tako će i strategije NATO-a i njegovih članica biti podložne promenama, a tenzije između zapadnih zemalja i Rusije će verovatno rasti.
