Kafa bez kofeina postaje sve popularnija među potrošačima, ali se postavlja pitanje njene sigurnosti i zdravlja. Mnogi ljudi su zabrinuti zbog procesa uklanjanja kofeina, posebno kada se za to koristi metilen-hlorid, hemikalija koja je povezana sa rizikom od raka. Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) je zabranila korišćenje metilen-hlorida u industriji, ali ne i u prehrambenoj industriji, što izaziva dodatne sumnje među potrošačima.
Metilen-hlorid se koristi kao rastvarač u procesu dekofeinizacije kafe, a iako su tragovi ove supstance prisutni ispod propisanih granica, stručnjaci upozoravaju da „za kancerogene materije – bezbedna doza ne postoji“. Ovo je posebno zabrinjavajuće za one koji konzumiraju značajne količine dekofeinizovane kafe, jer se akumulacija ovih hemikalija može desiti tokom vremena.
Osim metilen-hlorida, postoje i druge metode dekofeinizacije koje ne koriste hemikalije, ali su one obično ređe i skuplje. Ove alternativne metode uključuju upotrebu ugljen-dioksida ili vode, koje su mnogo sigurnije za zdravlje. Međutim, potrošači često nisu svesni kakvu dekofe kafu zapravo piju i koje su metode korišćene za uklanjanje kofeina.
Veroslava Stanković, dijetolog i specijalista ishrane, ističe da je važno znati poreklo i proces proizvodnje dekofeinizovane kafe. Preporučuje potrošačima da budu oprezni prilikom izbora proizvoda i da se informišu o tome kako su ti proizvodi obrađeni. U poslednje vreme, mnogi brendovi počinju da naglašavaju metode dekofeinizacije na svojim pakovanjima kako bi potrošačima olakšali izbor.
Osim brige o hemikalijama, važno je napomenuti i druge aspekte konzumacije kafe bez kofeina. Kafa kao napitak ima brojne zdravstvene prednosti, uključujući antioksidativna svojstva i pozitivan uticaj na metabolizam. Međutim, kada se kofein ukloni, gubi se deo tih benefita. To je razlog zašto neki ljubitelji kafe radije biraju klasičnu kafu, čak i uz rizik od prekomernog unosa kofeina.
Uzimajući u obzir sve ove informacije, potrošači bi trebali biti svesni svoje odluke prilikom izbora između kafe sa i bez kofeina. U nekim slučajevima, umesto da se potpuno odriču kofeina, ljudi mogu razmotriti umanjivanje unosa ili prelazak na manje jake varijante kafe. Takođe, važno je konsultovati se sa stručnjacima za ishranu kako bi se dobili savet i informacije o najboljem pristupu.
Na kraju, važno je istaći da je edukacija ključna. Potrošači bi trebali biti informisani o potencijalnim rizicima i benefitima različitih vrsta kafe. U svetu gde je svest o zdravlju sve prisutnija, važno je da se uvode standardi i regulative koje bi osigurale sigurnost hrane i pića.
U zaključku, kafa bez kofeina može biti dobar izbor za one koji žele smanjiti unos kofeina, ali je važno razumeti kako i na koji način se kofein uklanja. S obzirom na moguće rizike povezane sa hemikalijama, potrošači bi trebali biti oprezni i informisani prilikom izbora dekofeinizovane kafe. Edukacija i transparentnost u industriji hrane su ključni za donošenje zdravih odluka.
