Neki vernici tokom Velikog posta odlučuju da se povuku sa društvenih mreža i foruma, kako bi sačuvali dragoceno vreme za duhovno čitanje i molitvu. U ovom vremenu, kada se svet suočava sa mnogim brigama, oni pronalaze mir i tišinu, približavajući se Bogu. Takvi ljudi su retki, a često ih i oni oko njih ne razumeju. U današnjem svetu, zaboravljamo koliko je važno čuvati vreme za ono što je najvažnije i tražiti trenutke samoće u kojima možemo duhovno da sazrevamo, kao što su to činili naši preci.
U prošlosti, tokom Velikog posta, vernici su se strogo pridržavali tišine koja je bila od suštinske važnosti za duhovni život. Zapisi govore da su pravoslavci u prvih nekoliko dana posta ostajali kod kuće, a visoki dostojanstvenici nisu primali nikoga. Ulice su bile tihe, a prodavnice zatvorene, dok su pozorišta i zabavna mesta prestajala sa radom. Takva praksa se smatrala normalnom i potrebnom za duhovno uzdizanje.
Danas se svet drastično promenio. Mnogi vernici se suočavaju s izazovima u održavanju duhovne sabranosti. Sve nas odvlači od duhovnog života, prisiljavajući nas na brigu i zabavu. Odlučiti se između sveta i Boga postalo je pitanje lične hrabrosti, a mnogi osećaju nedostatak odlučnosti. Komuniciranje u virtuelnom prostoru često vodi do umnožavanja grehova umesto duhovnog rasta, a dragoceno vreme Velikog posta prolazi bez koristi.
Prepodobni Nikodim Svetogorac naglašava važnost svakog trenutka u našem životu, govoreći da nema cene za vreme koje imamo. Ako ga trošimo uzalud, doći će trenutak kada ćemo ga tražiti, a nećemo ga naći. Tokom Velikog posta, svaki trenutak bi trebalo da bude posvećen pobožnosti i odricanju od svetovnih iskušenja.
Sveti Ignatije Brijančaninov objašnjava da reč „svet“ može imati dva značenja: jedno se odnosi na celo čovečanstvo, dok se drugo odnosi na one koji žive grešan život, protivno Božijoj volji. Ova druga vrsta sveta predstavlja oblast gde greh caruje, a sveti oci nas podsećaju da se udaljavamo od takvog načina života, posebno tokom posta.
Prepodobni Varsanofije Veliki naglašava da telesni post gubi smisao bez unutrašnjeg duhovnog posta. Unutrašnji post, koji se sastoji u očuvanju sebe od strasti, prijatan je Bogu i može nadoknaditi manjak telesnog posta. Vladika Nikolaj Velimirović podseća da je post, molitva i tišina izvor velike duhovne snage koja nas može učiniti pobednicima u životu.
U današnjem vremenu, mnogi vernici provode vreme u virtuelnom prostoru, izlažući se raspravama koje često udaljavaju dušu od Boga. Prepodobni Jovan Lestvičnik upozorava da mnogo govora vodi ka ogovaranju i uništava toplinu srca, a hlađenje molitve. U ovom virtuelnom svetu, važno je čuvati sebe od bespotrebnog razgovora, jer to može ometati napredovanje u Bogu.
Prepodobni Varsanofije Veliki i Jovan Prorok naglašavaju štetnost razgovora koji ne vode duhovnom uzdizanju. Njihove reči se mogu primeniti i na društvene mreže, gde se često preteruje u komunikaciji. Čak i razgovor o dobrim stvarima može biti štetan ako se često otvaraju vrata beskorisnim raspravama.
U ovom vremenu, kako se približavamo Velikom postu, važno je razmišljati o tome gde pronalazimo utehu i snagu. Spasenje se ne može naći u uređajima ili ljudima, već samo u Bogu. Prepodobni Makarije Optinski naglašava da je za duh potrebna duhovna hrana, a uteha se može naći u veri i Božijim zapovestima.
Na kraju, neophodno je da se, tokom Velikog posta, borimo s malodušnošću i sumnjama, ali ne tražimo utehu na društvenim mrežama. Umesto toga, trebamo se osloniti na Boga i tražiti mir duše kroz post, molitvu i unutrašnje preispitivanje. U ovom svetom periodu, vernici su pozvani da se posvete duhovnom životu i pronađu radost koja nadilazi svakodnevicu.
