U srpskoj tradiciji kumstvo ima posebno mesto. Kum se smatra duhovnim zaštitnikom i članom porodice, a narod često kaže: „Bog na nebu, kum na zemlji.“ Ova izreka oslikava značaj koji kumstvo ima u životima ljudi, ali pravoslavna crkva precizno definiše kada nastaje duhovno srodstvo između kumova, koje se smatra ravnim krvnom. To se dešava isključivo prilikom krštenja, kada kum postaje duhovni otac novokrštenom, a takođe se uspostavlja duhovna veza između njegovih i krštenikovih roditelja.
Međutim, kumstvo na venčanju, koje narod često naziva kumstvom, ne stvara istu vrstu duhovnog srodstva. Svedoci na crkvenom venčanju, iako su važni, ne stvoraju duhovnu vezu. Još manje to važi za kumstvo u građanskim venčanjima, koje pravoslavna crkva ne smatra svetotajinskim činom. Ova razlika je bila ključna za mladog Marka, koji se suočio sa dilemama oko svoje ljubavi prema devojci čiji su roditelji njegov otac venčali na građanskom venčanju.
Marko se našao u nezavidnoj situaciji jer se zaljubio u devojku čiji su roditelji venčani u opštini, a njegov otac je bio kum. Njegova zabrinutost je bila da li bi im veza mogla doneti duhovne prepreke. U postu na sajtu Svetosavlje, Marko je upitao sveštenika o mogućnosti veze s devojkom, s obzirom na kumstvo njegovog oca. Njegovo pitanje je bilo jasno: „Da li možemo da budemo u vezi bez toga da se ogrešimo o Boga?“
Odgovor sveštenika, oca Dušana, bio je jasan i umirujući. On je objasnio da kumovi na venčanju u crkvi ne ulaze u duhovno srodstvo sa mladencima, već to srodstvo počinje tek prilikom krštenja. Da je Markov otac kumovao na venčanju u crkvi, a ne samo na građanskom, njih dvoje bi mogli da se venčaju u crkvi bez ikakvih duhovnih prepreka. Sveštenik je dodatno pojasnio da kumstvo na venčanju ne stvara prepreku za brak, a duhovna veza bi bila stvorena samo ako bi Markov otac bio kum na krštenju devojke ili njenog brata ili sestre.
Sveštenik je naglasio da, ako bi roditelji devojke pozvali Markovog oca da kumuje na krštenju, njih dvoje bi bili u drugom stepenu duhovnog srodstva, kao brat i sestra. Međutim, u ovom slučaju, Marko i devojka nemaju nikakvih smetnji za sklapanje hrišćanskog braka, pod uslovom da među njima postoji iskrena ljubav i želja za zajedničkim životom.
Bračnim pravilima Srpske pravoslavne crkve propisano je da lica koja žele da sklope brak odlaze zajedno sa roditeljima i kumovima kod sveštenika. Takođe, sveštenik je naglasio da želja roditelja i kumova da svom detetu i kumčetu na krštenju daju dva imena treba shvatiti kao pomodarstvo, koje nema veze sa pravilima Srpske pravoslavne crkve.
Protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić je takođe pojasnio stroga pravila Apostolske crkve u pogledu prošlosti žene kandidata za sveštenički čin. Za razliku od mnogih naroda koji proslavljaju rođendane i imendane, Srbi imaju duhovni porodični rođendan poznat kao krsna slava. Ova tradicija dodatno naglašava značaj kumstva i duhovnog srodstva u srpskoj kulturi, pokazujući kako se u savremenom društvu i dalje poštuju stari običaji i religijske norme.
Na kraju, Marko je zahvalio svešteniku na savetu i odlučio da se fokusira na svoju vezu s devojkom, s punim poverenjem da njihova ljubav može prevazići sve potencijalne prepreke, a njihovo zajedništvo može biti blagosloveno u skladu s pravoslavnim učenjima.
