Izborna tišina u Srbiji, kao važan deo izbornog procesa, počinje 48 sati pre izbornog dana. Ovaj period, koji je uspostavljen kako bi se omogućilo biračima da donesu odluke bez spoljnog pritiska, podrazumeva zabranu bilo kakvog političkog obraćanja javnosti, kao i medijskog izveštavanja koje bi moglo da utiče na biračku volju. U ovom trenutku, izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 8. juna. U Kosjeriću, pravo glasa ima 8.897 građana, dok u Zaječaru pravo glasa ima 47.357 građana koji mogu birati između više izbornih lista – osam u Zaječaru i tri u Kosjeriću.
Stručnjaci, poput Bojana Klačara iz CESID-a, ističu da izborna tišina ne funkcioniše u potpunosti u savremenom kontekstu. Iako su kazne za nepoštovanje izborne tišine propisane, često se dešava da se političke poruke i dalje šalju biračima tokom ovog perioda, posebno preko društvenih mreža. Naime, dok su tradicionalni mediji pod strogim zakonskim okvirom, digitalni prostor ostaje uglavnom neregulisan, što omogućava strankama da nastave sa kampanjom bez bojazni od sankcija.
U ovom svetlu, postavlja se pitanje da li izborna tišina zaista ima smisla kada su društvene mreže izuzete iz pravila. Stručnjaci se pitaju kakav efekat imaju poruke koje stranke šalju putem ovih kanala tokom izborne tišine. Nikola Parun, politikolog, naglašava da izborna tišina kao institut u savremenom društvu gubi svoju funkciju, ne samo zbog društvenih mreža, već i zbog mogućnosti zaobilaženja ovih pravila na različite načine.
U normalnim okolnostima, negativna kampanja može značajno uticati na ishod izbora. Međutim, Parun ističe da trenutna politička situacija u zemlji, koja je obeležena nemirima, može smanjiti mogućnost da izbori dovedu do značajnih promena. Izborna tišina, koja je prvobitno nastala u Evropi pre gotovo jednog veka, i dalje se praktikuje u mnogim evropskim zemljama, uključujući Srbiju.
U zemljama Balkana, izborna tišina traje dan ili dva, zavisno od države. Na primer, u Bosni i Hercegovini i Bugarskoj izborna tišina traje jedan dan, dok Rumunija i Crna Gora imaju isti sistem kao Srbija, s dva dana tišine. Neke zemlje, poput Mađarske i Italije, započinju izbornu tišinu dan pre glasanja, dok u Velikoj Britaniji, Belgiji, Holandiji i Švajcarskoj takva praksa ne postoji.
Iako se izborna tišina može smatrati potrebnom u svrhu zaštite integriteta izbornog procesa, njen stvarni uticaj na birače i izborni ishod se dovodi u pitanje. U vreme kada su informacije dostupne na dohvat ruke putem interneta i društvenih mreža, mnogi se pitaju da li je potrebno zadržati ovu praksu ili je prilagoditi savremenim uslovima.
U zaključku, izborna tišina i dalje predstavlja važan deo izbornog procesa u Srbiji, ali se njena efikasnost dovodi u pitanje u svetlu digitalizacije i promena u načinu na koji se informacije dele. Dok se političke stranke bore za pažnju birača, izazov ostaje u pronalaženju ravnoteže između slobode izražavanja i zaštite volje birača.
