Početkom dvehiljaditih godina, ekološki problemi nisu bili u fokusu javnosti. Zaštita životne sredine se uglavnom posmatrala kao tema rezervisana za stručnjake i državne institucije, dok su građani retko prepoznavali svoju ulogu u tom procesu. Prvi pomaci u svesti o ekološkim pitanjima počinju oko 2010. godine, kada se kroz proces evrointegracija i uz podršku međunarodnih donatora izdvajaju sredstva za ekološke projekte. Tada se jača i uloga nevladinih organizacija koje se sistematski bave pitanjima otpada, zagađenja i održivog razvoja.
Tokom poslednje decenije, primetne su promene u ponašanju građana. Klimatske promene, zagađenje vazduha, rastuće količine otpada, prekomerna upotreba plastike, bacanje hrane, neracionalno trošenje vode i energije, kao i oslanjanje na automobile čak i za najkraće relacije, postali su problemi koje nije moguće ignorisati. Njihove posledice su opipljive – zagađene reke, deponije koje se šire, loš kvalitet vazduha i sve češći ekstremni vremenski uslovi.
Ove zime, vazduh je postao posebno problematičan. Počeli smo da saznajemo za „efekat šerpe“, gde su podaci o zagađenju označeni ljubičastom ili bordo bojom, što označava veoma nezdrav i opasan vazduh. Uporaba aplikacija za merenje kvaliteta vazduha postala je sveprisutna među građanima. Svest o tim posledicama pokrenula je promenu u načinu razmišljanja. Dok su se ranije rešenja očekivala isključivo od države i velikih industrija, sada se sve više pažnje usmerava na ulogu pojedinca.
Građani polako menjaju ustaljene navike i postaju aktivni učesnici u očuvanju životne sredine. U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim gradovima raste broj onih koji razdvajaju otpad i koriste kontejnere za reciklažu. U pojedinim opštinama se organizuju akcije sakupljanja elektronskog otpada, čime se sprečava da opasne materije završe na deponijama.
Jedna od vidljivijih promena odnosi se na smanjenje upotrebe plastike. Plastične kese, koje su decenijama bile simbol jednokratne potrošnje, sve više se zamenjuju platnenim ili višekratnim torbama. Odluke trgovinskih lanaca da naplaćuju kese ili da nude kese sa manjim udelom plastike dodatno su podstakle građane da razmisle o svojim navikama. Flašice za višekratnu upotrebu, termos-čaše i posude za hranu postaju svakodnevni predmeti, posebno među mlađom populacijom.
Generacija Z, mladi rođeni od sredine devedesetih do ranih 2010-ih, igra posebnu ulogu u ovim promenama. Oni odrastaju u vremenu intenzivnih klimatskih promena i digitalne povezanosti. Ekološka pitanja za njih nisu apstraktna tema, već neposredni izazovi sa kojima se svakodnevno suočavaju. Ova generacija menja navike na više nivoa, birajući proizvode sa manje ambalaže, kupujući polovnu garderobu i podržavajući lokalne brendove.
Pozitivne promene primećuju se i u načinu kretanja. U Novom Sadu, Subotici i drugim gradovima raste broj biciklista, dok se u Beogradu razvija svest o korišćenju javnog prevoza. Sve više građana bira lokalne i domaće proizvode, čime se smanjuje negativan uticaj transporta na životnu sredinu.
Građanske inicijative i ekološka udruženja takođe igraju važnu ulogu. Akcije čišćenja obala reka i kampanje za očuvanje planinskih reka okupljaju volontere i pokazuju spremnost građana da se aktivno uključe u zaštitu prirode. Promene su vidljive i u oblasti grejanja, gde se sve više domaćinstava okreće ekološki prihvatljivijim rešenjima, kao što su toplotne pumpe i solarna energija.
Iako je put ka zdravijoj životnoj sredini dug, optimizam leži u činjenici da promene već traju. Svaka platnena kesa umesto plastične, svaka boca za višekratnu upotrebu, i odluka da se energija koristi racionalnije su mali, ali važni koraci ka održivijem društvu. Iz takvih odluka nastaje snaga promene, koja može doneti veliku razliku u očuvanju naše planete.
