Slovenija je od 1. januara 2024. godine uvela novi model rada pod nazivom „80-90-100“, koji je namenjen zaposlenima starijim od 58 godina koji imaju najmanje 35 godina radnog staža. Ovaj inovativni sistem omogućava radnicima da rade 80% radnog vremena, primaju 90% plate, dok se doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje i dalje uplaćuju u punom iznosu. Cilj ove reforme je da iskusni radnici ostanu duže na tržištu rada i olakšaju završni deo svoje karijere.
Nadežda Satarić iz organizacije „Amiti“ je u razgovoru za RTS istakla da ovaj model donosi korist svim stranama, uključujući zaposlene, poslodavce i državu. „Na prvu loptu, ovo je apsolutno više u korist radnika, ali ja duboko verujem da je i u korist poslodavaca“, naglasila je Satarić. Ova reforma može smanjiti broj prevremenih odlazaka u penziju i zadržati radnu snagu koja je tržištu sve potrebnija, posebno u svetlu starenja stanovništva.
Za starije radnike, ovaj model znači više slobodnog vremena i manje fizičkog opterećenja, uz sigurnost da će njihova penzija ostati nepromenjena, jer se doprinosi i dalje uplaćuju u punom iznosu. „Dobro će biti i za državu, jer će se više doprinosa uplaćivati u penzijske fondove. Mislim da je ovo korist za sve“, dodala je Satarić.
Ona je podsetila da slični modeli već postoje u zemljama poput Islanda, Irske i Nemačke, kao odgovor na manjak radne snage i demografske promene. U Srbiji, međutim, zakon još uvek ne prepoznaje ovako fleksibilan sistem rada. Satarić naglašava da bi za uvođenje modela „80-90-100“ bilo neophodno menjati Zakon o radu i Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju.
„Da bi ovo kod nas zaživelo, mora prvo da se izmeni zakon o radu i zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju“, istakla je ona. Ovaj model bi posebno značio radnicima koji nisu potpuno radno nesposobni, ali više ne mogu da izdrže osmočasovno radno vreme, posebno u profesijama koje zahtevaju veliki fizički napor. „Teško je da vaspitačica sa 64 godine može da prati dvadesetoro dece, kao i medicinska sestra koja satima stoji u operacionoj sali“, kaže Satarić.
Slovenija već razmatra i dodatne promene, poput šestočasovnog radnog vremena i produženog vikenda, uz plan da do 2028. godine uvede 34-časovnu radnu nedelju. Satarić zaključuje da slovenački model pokazuje da briga o radnicima nije trošak, već ulaganje koje se vraća. „Obrni, okreni, uvek je presudan finansijski momenat. Ali ovde je dobit i za radnike i za poslodavce i za državu“, poručila je ona.
Ovaj novi pristup radu može predstavljati značajan korak napred u stvaranju povoljnijeg radnog okruženja za starije zaposlene i doprineti očuvanju radne snage u budućnosti.
