Samo zahvaljujući dobroj ceni meda, „pokriće“ se ulaganja i troškovi rada, mada Matići i nemaju baš mnogo razloga za nezadovoljstvo. Prinosi su im bili oko dvadeset kilograma po košnici, što neki pčelari smatraju dobrim rezultatom. Ipak, Ljubiša Matić, osnivač pčelarske „dinastije“ Matić, ističe da je to minimalna količina koju priznaje kao prinos, dok sve ispod toga ne smatra proizvodnjom.
Pčelinjak Matića smešten je na planini Juhor, gde je bagrem počeo da cveta ranije nego na drugim mestima. Obično, bagrem cveta od 1. do 5. maja, ali je ove godine priroda usporila proces, a cvetanje je počelo oko 10. maja. Iako na Juhoru još uvek ima bagrema, on ne medi, što znači da pčele ne mogu da sakupljaju nektar.
U Paraćinu, cena tegle meda iznosi 1.000 dinara, dok će otkupljivači tek formirati cene za ovu sezonu. Na pčelarskim forumima se savetuju pčelari da ne prodaju med odmah, jer se očekuje da će otkupna cena zbog loše godine iznositi čak do deset evra po kilogramu.
U Srbiji postoji nekoliko firmi koje prerađuju med i otkupljuju kvalitetan domaći med za strano tržište. Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka, pa čak i deo Italije, ostali su bez meda ove sezone, a slabiji prinosi zabeleženi su i u Brazilu i Argentini. Ljubiša navodi da je ranije njihova med izvozio u Italiju, ali se ne zna da li će to biti slučaj i ove godine.
Nakon bagrema, sledeći period će biti kraći bespašni period, a zatim dolaze kupine koje rastu u obilju oko Juhora. Ako se kupine dobro opraše, biće još meda za vađenje. Pored kupina, na planini ima mnogo medonosnog korova i trava, ali sve zavisi od vremenskih prilika.
Ljubiša se pčelarenjem bavi oko pola veka i ranije je imao do 200 košnica. U međuvremenu, deo košnica je poklonio svojim ćerkama, Jeleni i Oliveri. Kada dođe vreme vađenja meda, cela porodica se okuplja, uključujući suprugu Slađanu, ćerke i četvoro unuka: Luku, Stefana, Lenu i Saru.
Tokom vađenja meda, Luka i Stefan su nedavno završili srednju školu i kreću na studije, što brine Ljubišu jer se plaši da će ostati bez pomoći. Zahvaljujući višedecenijskom iskustvu, pčelinja društva Matića su izuzetno jaka i preživela su zimu bez gubitaka. Košnice su uvek na Juhoru, gde je Ljubiša kupio plac i sagradio vikendicu opremljenu internetom i gasom. Zbog zdravstvenih problema, kaže da je u pčelinjaku sada samo „nadzorni organ“.
Pomoćnici su mu supruga i unuk Luka, koji je glavni i odgovorni za vađenje meda, dok je Stefan radio na vrcanju. Ćerke Jelena i Olivera su bile zadužene za mašinu ili su prenosile ramove. Ljubiša ističe koliko je važno da se celokupna porodica uključi u proces, jer to nije samo posao, već i tradicija koja se prenosi sa generacije na generaciju.
U Srbiji, pčelarstvo je postalo sve teže zbog klimatskih promena i drugih izazova, ali porodica Matić ostaje optimistična. Njihova predanost i ljubav prema pčelama i prirodi i dalje ih pokreću. Unuci, iako na početku svojih studija, imaju priliku da nauče važne lekcije o radu, tradiciji i važnosti očuvanja prirode. Pčelarstvo nije samo izvor prihoda, već i način života koji povezuje porodicu i čuva tradiciju.
