Srbija se suočava sa sve većim uticajem klimatskih promena na poljoprivredu, posebno na voćarstvo. Mnoge stare sorte voća su na putu ka nestajanju ili su već nestale sa nekih područja zbog ovih promena. Naučnici ističu da su klimatske promene uzrok smanjenja prinosa voća, kao što su malina, kupina, borovnica i jagodasto voće. Proizvođači voća u Srbiji i širom sveta moraju da pronalaze nove načine za suočavanje sa ekstremnim vremenskim uslovima.

Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, dr Aleksandar Leposavić, savetuje voćare da nastave da sade tradicionalne sorte voća i da se prilagode novim uslovima. Iako su visoke temperature u regionu, smokva i dalje dobro rađa, pa se preporučuje da se sade tradicionalne sorte kao što su šljive, jabuke, trešnje i višnje, uz obezbeđenje vode za zalivanje. Takođe, sve češće se voćari odlučuju za postavljanje protivgradnih mreža i mreža za zasenu kako bi zaštitili svoje voćnjake.

Kada je reč o najprofitabilnijem voću, dr Leposavić ističe da su voćari ove godine imali dobre rezultate sa višnjom, dok se malina i dalje smatra kraljicom srpskih voćnjaka. Preporuka je da se revitalizuju zapušteni zasadi, posebno jabuka, dok je šljiva preporučena kao nacionalna voćna vrsta za sadnju. Voćari se pozivaju da se prilagode novim uslovima i da preduzmu mere zaštite svojih zasada kako bi očuvali proizvodnju voća u Srbiji.