Natalija Lionaki, nekadašnja poznata ličnost iz sveta zabave, prešla je u monaštvo u manastiru Mires na Kritu, što je izazvalo brojne reakcije, posebno među njenim najbližima. Njena majka, Evgenija, izjavila je da se Natalija nikada nije posebno vezivala za crkvu i da je njena odluka rezultat psihičke krize. Prema njenim rečima, Natalija je bila pod uticajem „prijatelja“ koji ju je upoznao sa duhovnim vođom, a koji je, kako smatra, finansijski iskoristio njenu ćerku.
Evgenija je istakla da je Natalija pre nego što je otišla u manastir imala obične religiozne navike, ali je njeno ponašanje postalo drastično drugačije nakon što je počela da se druži sa duhovnim vođom. Prema njenim tvrdnjama, Natalija je ispunila svoju sobu ikonama i provodila noći moleći se, što je dovelo do njene odluke da se povuče iz sveta zabave.
S druge strane, iguman iz manastira Mires, na Kritu, negira sve optužbe o Natalijinom mentalnom stanju. On tvrdi da je ona u manastir došla svojevoljno, kada je „spoznala ljubav Hristovu“ i da nikada nije imala psihičkih problema. Takođe, ističe da Natalija nije donela novac u manastir, već je predala svoje knjige biblioteci manastira, dok su svi njeni ostali lični stvari ostali kod prijatelja.
Natalija je postala monahinja 14. avgusta 2017. godine u Keniji, gde je primila monaško ime Fevronija. Tokom ceremonije rukopoloženja, njen duhovni otac, Apostolos, bio je uz nju, a prisutni su snimili ovaj važan trenutak koji je objavljen na društvenim mrežama. Na snimku se vidi kako se Natalija transformisala od svoje nekadašnje slike do skromne monahinje, sa crnom kosom skupljenom u punđu, obučena u tradicionalnu monašku odeću.
Svedoci njenog života u manastiru opisuju je kao skromnu i posvećenu osobu koja se ne ističe u društvu. Njihova zapažanja su u suprotnosti sa njenim ranijim životom u svetu zabave, gde je bila poznata po svom šarmu i glamuru. Ljudi koji su je sreli u manastiru govore o njenoj tišini i diskreciji, što dodatno naglašava njenu transformaciju.
Natalijina majka, Evgenija, nije odustajala od pokušaja da vrati svoju ćerku u porodicu. Pokušala je više puta, poslednji put 2010. godine, kada je tražila da se Natalija vrati zbog bolesti. Međutim, Natalija je ostala posvećena svom putu i nastavila sa životom u manastiru, čak je pronašla kuću u blizini kako bi bila blizu svoje majke.
Ova situacija je izazvala brojne komentare i polemike, posebno u kontekstu odgovornosti grčkog Ministarstva prosvete i veroispovesti, kao i Generalnog sekretarijata za verska pitanja. Pitanja o duhovnom vođstvu i uticaju na mlade ljude postavljena su u prvi plan, a Natalijin slučaj je prikazan kao primer kako privatni život može da se drastično promeni pod uticajem različitih faktora.
Iako Natalija Lionaki više nije deo sveta zabave i glamura, njen put u monaštvo i dalje intrigira javnost. Njena priča otvara mnoge teme o duhovnosti, identitetu i potrazi za smirenjem u savremenom svetu, ostavljajući za sobom tragove koji će se verovatno i dalje proučavati i komentarisati.
