Galerija fresaka Narodnog Muzeja u Beogradu, koja je osnovana 1953. godine, predstavlja jedinstvenu zbirku koja obuhvata 1300 kopija fresaka, ikona, minijatura i oko 300 odlivaka srednjovekovne skulpture. Ova zbirka sadrži vrhunce srpske i vizantijske umetnosti od 11. do sredine 15. veka, pružajući uvid u „zlatno doba“ vizantijske i srpske umetnosti. Osnivačka odluka o muzeju doneta je 1947. godine, a projektovao ga je Bogdan Ignjatović. Prva izložba van granica Jugoslavije održana je 1964. godine u saradnji sa Smitsonijem u Njujorku, a freske su takođe izložene u Lenjingradu, Tokiju, Parizu i Firenci.
U okviru Galerije, koja je deo Narodnog muzeja od 1973. godine, održavaju se razne manifestacije, uključujući festival duhovne muzike „Horovi među freskama“, koji je prvi put održan 1995. godine. Freske se prave tehnikom slikanja na svežem malteru, a pravi fresko se stvara mineralnim pigmentima bogatim gvožđem ili bakrom. Postoji razlika između kopija i mulaža; mulaži su verodostojniji, dok kopije predstavljaju sličnost sa originalom.
Jedna od najpoznatijih fresaka u zbirci je „Beli Anđeo“ iz manastira Mileševa, koja potiče iz 13. veka. Ova freska je postala simbol vizantijskog slikarstva zbog svoje izvanredne estetike i palete boja. „Beli Anđeo“ je bio izložen u Firenci, gde je prepoznat kao ključna karika između vizantijske i renesansne umetnosti. Zdenka Živković, umetnica koja je prenela ovu fresku, takođe je radila na kopijama drugih značajnih dela poput „Uspenja Bogorodice“ i fresaka Svetog Save i Svetog Simeona.
Freska „Uspenje Bogorodice“ iz 13. veka proglašena je najlepšom na Svetskoj izložbi u Parizu 1961. godine, a njena vrednost prepoznata je i od strane UNESKO-a koji je manastir Sopoćane uvrstio na listu svetske baštine. Ova freska prikazuje smrt i uznesenje Bogorodice na nebo, a poznata je po živopisnim bojama koje predstavljaju vrhunac raške škole slikarstva.
Sveti Sava i Sveti Simeon, ključne figure srpske istorije, takođe su zastupljeni u Galeriji fresaka. Njihove freske imaju ne samo duhovni, već i nacionalni značaj. Vladarski portreti Simonide i Milutina iz 14. veka su primeri vladarskih portreta srpske srednjovekovne umetnosti, a Simonidin portret je posebno cenjen zbog svog detaljnog prikaza.
Od 13. do 14. veka, doba manastira Studenice, Sopoćani i Mileševa označava zlatno doba freskoslikarstva. Kopije fresaka iz Galerije obišle su svet i doprinele prepoznatljivosti srpske umetnosti kao dela evropskog kulturnog nasleđa. Nažalost, Galerija fresaka je zatvorena za javnost od 2016. godine, a eksponati su delimično premešteni na privremene izložbe širom Srbije. Ljubitelji fresaka i srednjovekovne umetnosti sa nestrpljenjem očekuju povratak Galerije fresaka.
Zbirka Galerije fresaka ne samo da čuva blago naše kulture, već i pruža uvid u bogatu umetničku tradiciju koja je oblikovala identitet srpskog naroda. Ova zbirka se ne može samo posmatrati kao istorijski dokument; ona predstavlja deo živog nasleđa koje se prenosi kroz generacije. Iako su detalji o ponovnom otvaranju Galerije još uvek nepoznati, njena važnost u očuvanju kulturnog identiteta i umetničkog nasleđa Srbije ostaje neosporna. U ovom trenutku, ljubitelji umetnosti i kulture nadaju se da će Galerija uskoro ponovo otvoriti svoja vrata i omogućiti svima da uživaju u ovim umetničkim delima koja pričaju priču o bogatoj istoriji i kulturi Srbije.
