Ovim rečima započeo je potresnu ispovest Radoš Savić, deka mladog MMA borca i reprezentativca Srbije, Stefana Savića, koji je tragično izgubio život 25. februara 2024. godine na Dorćolu u Beogradu. U ovom trenutku, porodica se još uvek suočava sa bolom i tugom zbog gubitka, dok se ubice, Vasilije Gačević i Marko Daničić, i dalje nalaze na slobodi.
Radoš Savić ističe da bol nikako ne prolazi. „Svaki dan je za nas dodatno težak. Ništa se nije promenilo od onog dana kada su nam javili da je Stefan ubijen. Samo što je sada još teže, jer vreme ne donosi utehu,“ kaže Radoš drhtavim glasom, naglašavajući da je porodica ostala obeležena bolom. On opisuje Stefana kao uzornog mladog čoveka, sportistu i borca, koji je imao velike planove za budućnost. Radoš otkriva da ne prođe dan a da ne pusti suzu, te da je teško objasniti koliko boli saznanje da su ubice i dalje na slobodi.
Prema informacijama koje je Radoš dobio, ubice se kriju na Kosovu i Metohiji, u okolini Leposavića. „Ljudi ih viđaju po kafanama, ponašaju se kao da se ništa nije dogodilo,“ dodaje on. Radoš se takođe seća brutalnosti zločina, napominjući da je Stefan izboden čak 19 puta. U tom trenutku, ubice su pobegle, a porodica Savić i dalje čeka pravdu.
Radoš ističe da su dani kada bi Stefan slavio rođendan ili kada se okupljaju za praznike posebno teški za porodicu. „Bio je vezan za nas, svi smo ponosno pratili njegov sportski put. Sanjao je da napravi karijeru i da jednog dana osnuje porodicu. Sve mu je to oduzeto u trenutku,“ objašnjava deda. Njegova ogorčenost zbog slobode ubica je evidentna, te ističe da niko nema pravo da im uzme dete.
MMA borac Stefan Savić je ubijen na Dorćolu, u noći između 24. i 25. februara 2024. godine, kada su dvojica osumnjičenih nasrnuli na njega. Marko Daničić i Vasilije Gačević, osumnjičeni za ovo ubistvo, još uvek su u bekstvu, a porodica Savić se suočava s neizvesnošću. Radoš se seća i trenutka kada je porodica osumnjičenog Vasilija Gačevića stupila u kontakt s njim kako bi izrazila saučešće. „Majka Vasilija je ranije pozvala mog sina kako bi izjavila saučešće i molila za oproštaj,“ kaže Radoš, ali naglašava da to ne opravdava dela njenog sina.
Iako je bol svakodnevna, porodica Savić veruje da će pravda na kraju pobediti. „Niko ne može da pobegne od istine i pravde zauvek. Možda danas, možda sutra, ali ja verujem da će ubice mog unuka biti pronađene i kažnjene. To neće vratiti Stefana, ali bar ćemo moći da znamo da nisu ostali nekažnjeni,“ zaključuje Radoš u svojoj potresnoj ispovesti.
Ova situacija je još jedan primer kako nasilje ostavlja duboke rane na porodicama žrtava. Borba porodice Savić za pravdu je borba koja se ne završava samo na pravnom nivou, već se tiče i njihovog emocionalnog zdravlja. Gubitak voljene osobe na ovako tragičan način ostavlja neizbrisiv trag, a porodica se suočava sa svakodnevnim izazovima. U ovom trenutku, važnost podrške i razumevanja od strane društva je ključna za sve one koji prolaze kroz slične tragedije.
Sa svakim danom, bol se možda ne smanjuje, ali nada ostaje. Porodica Savić se nada da će pravda na kraju doći, a da će se ubice suočiti sa posljedicama svojih dela. Dok čekaju pravdu, oni se bore sa svojim emocijama i nastavljaju da čuvaju sećanje na svog voljenog Stefana.
