U tišini manastira Rukumija, koji se nalazi u srcu Eparhije braničevske, dogodilo se čudo koje je duboko potreslo i obradovalo pravoslavne vernike. Ikona Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju, pred kojom se svakodnevno uznose molitve i suze, počela je da mirotoči. Iguman rukumijski, otac Simeon, prvi je posvedočio ovu duhovnu pojavu, kada je tokom molitve osetio miris nebeskog mira i video blage kapi mira kako se slivaju sa ikone – kao nevidljiva uteha i tihi Božiji odgovor na ljudsku patnju.
Otac Simeon je istakao: „To nije samo čudo pred očima, to je poziv iz večnosti, znak da Majka Božija bdije nad nama.“ Njegove reči su odzvanjale u tišini konaka, poput zvona koje poziva na pokajanje i veru. Manastir Rukumija, duboko ukorenjen u pravoslavnoj duhovnosti naroda, vekovima je bio svetionik vere – mesto tihe molitve i Božijeg blagoslova. Osnovan u doba despota Stefana Lazarevića, ovaj svetionik duhovnog života okuplja vernike iz svih krajeva Srbije i šire, koji dolaze u potrazi za mirom, isceljenjem i nadom. Činjenica da se upravo u ovom manastiru pojavilo mirotočenje dodatno produbljuje njegov značaj i potvrđuje prisustvo Božije blagodatne sile.
Mirotočive ikone su retka i dragocena pojava u životu Crkve. Bog njima – kao kroz prozor ka nebu – šalje utehu, ohrabrenje i blagoslov vernicima. U svetlosti duhovnog razumevanja, takve pojave se među vernicima često tumače i kao opomena i znak ozbiljnih, sudbonosnih trenutaka za narod ili čitav svet. U pravoslavnom predanju, čuda mirotočenja nikada se ne tumače površno ili senzacionalistički, već se smatraju Božijim znakom – tišim od groma, ali snažnijim od svakog govora. Mnogi vernici, duboko potreseni ovim događajem, šapatom govore: „Ovim čudom je Bog poslao znak Srbiji.“
U sabornom hramu Svetog Đorđa u Prizrenu, vernici su takođe svedočili neobičnom čudu – suze su počele da teku iz očiju Isusa na ikoni, podsećajući na neprestanu Božiju prisutnost i ljubav prema narodu na Kosovu i Metohiji. Ova pojava dodatno naglašava duboku duhovnu povezanost naroda i Boga, i služi kao podsticaj za jačanje vere.
Jedan doktor iz Makedonije, koji nije verovao u čuda, doživeo je preobražaj kada se pred svetinjom odvojio od tla, shvativši moć vere. Ova iskustva, kao i mnoga druga, svedoče o tome kako se vera može manifestovati u različitim oblicima i kako može doneti duboke promene u životima pojedinaca.
Ikona „Umekšanje zlih srca“, poznata i kao „Sedam strela“, postala je simbol nade i duhovne pomoći za obolele koji leže u bolničkoj postelji. Njena snaga leži u sposobnosti da donese utehu i isceljenje onima koji pate, pružajući im nadu u teškim vremenima. Ove duhovne pojave često postaju svetionici nade za mnoge vernike koji se suočavaju sa izazovima i nevoljama.
Od spasonosnih vizija do spasenja nevinih sluga, priče o nevjerovatnim čudesnim delima zaštitnika, Svetog velikomučenika Georgija, nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Ove priče inspirišu vernike da prodube svoju veru i potraže Božiju pomoć u svakodnevnom životu.
U svetlu ovih događaja, manastir Rukumija i dalje ostaje mesto okupljanja vernika, pružajući im osećaj zajedništva, nade i duhovnog isceljenja. Mirotočenje ikone u ovom manastiru potvrđuje duboku povezanost između Boga i vernika, podsećajući sve na važnost vere i duhovnosti u svakodnevnom životu. Ove pojave, iako retke, donose svetlost i nadu u mračnim vremenima, osnažujući veru i podstičući ljude da se okrenu Bogu u potrazi za smirenjem i isceljenjem.
