Đilas je na društvenoj mreži Iks komentarisao trenutnu političku situaciju u regionu, ističući da dok Crna Gora teži ka Evropskoj uniji, Srbija pod vođstvom Aleksandra Vučića ide u „tri lepe“. Ova izjava je izazvala brojne reakcije, posebno među političkim analitičarima i javnošću koja prati dešavanja na Balkanu.
Đilas, bivši gradonačelnik Beograda i lider opozicione stranke, smatra da je perspektiva Crne Gore ulazak u EU, dok za Srbiju, prema njegovim rečima, trenutno ne postoji jasna vizija. „Crna Gora ne ide nigde. Bar ne u EU. Videćete,“ dodao je Đilas, što implicira sumnju u mogućnost bržeg pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se region suočava sa brojnim političkim i ekonomskim izazovima. Crna Gora je poslednjih godina bila na putu ka članstvu u EU, ali je suočena sa unutrašnjim političkim previranjima, kao i sa spoljnom politikom koja se često prepliće sa interesima velikih sila. S druge strane, Srbija, koja je već nekoliko godina kandidat za članstvo u EU, suočava se sa sopstvenim problemima, uključujući i pregovore o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Đilasova izjava može se tumačiti kao kritika trenutne vlasti u Srbiji, koja, prema njegovom mišljenju, ne koristi adekvatno prilike za napredovanje ka EU. U njegovom obraćanju na Iksu, Đilas je naglasio potrebu za jasnijom politikom i strategijom koja bi Srbiju dovela bliže evropskim standardima.
Politički analitičari smatraju da Đilasova izjava može imati značajan uticaj na percepciju građana o trenutnoj vlasti i njenoj sposobnosti da vodi zemlju ka EU. Mnogi veruju da će ovakvi komentari dodatno polarizovati političku scenu, posebno uoči predstojećih izbora.
U međuvremenu, vladajuća stranka u Srbiji nije ostala dužna na Đilasovu provokaciju. Naime, visoki funkcioneri su se oglasili sa kritikama, tvrdeći da Đilas i opozicija nemaju realnu sliku o stanju u zemlji i regionu. Oni ističu da je Srbija, uprkos svim izazovima, i dalje posvećena evropskom putu i da se nastavlja sa reformama koje su neophodne za članstvo u EU.
S druge strane, građani Srbije, sudeći prema anketama, imaju pomešane osećaje prema EU. Dok neki vide članstvo kao priliku za unapređenje života i standarda, drugi su skeptični prema procesu i smatraju da bi trebalo prioritet dati unutrašnjim problemima.
U Crnoj Gori, situacija je još kompleksnija. Nakon promene vlasti 2020. godine, nova vlada se suočava sa izazovima u pogledu nacionalnog jedinstva i odnosa sa Srbijom. Dok neki građani pozdravljaju proevropski kurs, drugi smatraju da bi trebalo više pažnje posvetiti unutrašnjim pitanjima i stabilizaciji političke situacije.
Aktuelna situacija u regionu ukazuje na to da su političke tenzije još uvek prisutne, a dijalog između vlasti i opozicije je ključan za budućnost. Đilasov istup na Iksu može se posmatrati kao deo šireg nastojanja opozicije da mobilizuje podršku i stvori kritičnu masu koja bi mogla da utiče na promenu vlasti.
Kako se bliže izbori, očekuje se da će ovakvi komentari i dalje biti prisutni u javnom diskursu, a političke stranke će se truditi da predstave svoje viđenje budućnosti Srbije i njenog mesta u Evropi. U svakom slučaju, region ostaje na kocki, a budućnost članstva u EU za Srbiju i Crnu Goru zavisiće od mnogih faktora, uključujući unutrašnju stabilnost, reforme i međunarodne odnose.
