Crkva Svete Bogorodice u Zenici ponovo je vraćena u vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, što je potvrđeno na zvaničnom profilu Arna Gujona, direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju. Ova vest predstavlja značajan korak u pravcu vraćanja imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je, prema rečima Gujona, bila oduzeta na neosnovan način.
Gujon je istakao da je ova odluka rezultat „medijske i institucionalne borbe“ Srba iz Republike Srpske i Srbije. On je izrazio zadovoljstvo zbog odluke federalnog suda koja priznaje stvarnog i istorijskog vlasnika crkve, nadajući se da će se slični slučajevi nastaviti i u drugim delovima Federacije BiH. „Ovo je samo jedan korak ka vraćanju prava i imovine pravoslavnim Srbima, i pozivamo sve institucije da se pridržavaju pravde bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost“, naveo je Gujon.
U svom postu, Gujon je podelio i dokument koji potvrđuje vraćanje crkve, ističući značaj Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH. Ovaj odbor je, prema njegovim rečima, godinama ukazivao na kršenja imovinskih prava srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve u Federaciji. „Njihov rad je od suštinske važnosti za zaštitu prava Srba i vraćanje imovine koja im pripada“, dodao je Gujon.
Pre nekoliko dana, Gujon je upozorio na sistemsku diskriminaciju Srba u Bosni i Hercegovini, navodeći da slučajevi oduzimanja imovine nisu izolovani incidenti, već deo šireg obrazca. On je kao primer naveo slučaj pravoslavnog groblja i kapele u Mostaru, kao i crkvu u Zenici koja je stara više od 140 godina i koja je proglašena nacionalnim spomenikom BiH. „Ovo nije slučajnost. Ova praksa pokazuje da se pravo vlasništva Srba stavlja pod sumnju kroz proces ‘harmonizacije zemljišnih knjiga’, nakon kojeg se imovina koja je bila u srpskom vlasništvu prepisuje na državu BiH“, upozorio je Gujon.
Ova izjava izazvala je brojne reakcije među čelnicima Srpske pravoslavne crkve, koji su izrazili nadu da će se slični slučajevi rešavati u korist srpske zajednice. „Ovo je značajan trend koji može otvoriti vrata za vraćanje i drugih crkvenih i kulturnih dobara koja su oduzeta tokom ratnih i posleratnih dešavanja“, izjavio je jedan od sveštenika.
S obzirom na složenu političku i pravnu situaciju u Bosni i Hercegovini, povratak crkve u Zenici može se posmatrati kao simboličan trenutak za srpsku zajednicu. Vraćanje imovine često se doživljava kao pitanje identiteta i prava, posebno u kontekstu istorijskih nepravdi prema Srbima u ovom regionu.
Osim toga, Gujon je naglasio potrebu za daljom borbom za prava Srba i pozvao na jedinstvo svih koji se bore za pravdu. „Svaki slučaj vraćanja imovine je važan, ali je potrebno da se nastavi borba za sistemsku promenu koja će obezbediti prava svih naroda u BiH“, zaključio je Gujon.
U ovom trenutku, vraćanje crkve u Zenici može poslužiti kao podstrek za dalje aktivnosti srpske zajednice u borbi za očuvanje svojih prava i imovine. Mnogi veruju da će ovaj slučaj otvoriti vrata za rešavanje sličnih sporova i vraćanje drugih crkvenih i kulturnih dobara koja su tokom godina oduzeta. U svetlu ovih događaja, pažnja javnosti i institucija biće usmerena ka daljim ishodima i potencijalnim rešenjima koja se tiču prava srpske zajednice u Bosni i Hercegovini.
