Ministar kulture Nikola Selaković otvorio je 92. Vukov sabor, ističući važnost zaštite ćirilice. U svom obraćanju, naglasio je da je očuvanje ovog pisma od suštinskog značaja i da se mora boriti za njegovo unapređenje i zaštitu. Prema rečima ministra, ako mi ne zaštitimo ćirilicu, niko drugi to neće učiniti umesto nas. Selaković je najavio niz mera koje će biti sprovedene kako bi se podržala upotreba ćirilice u različitim sferama društva.
Jedna od ključnih mera koje je ministart naveo su podsticaji za ćiriličke izdavače. Takođe, planira se bolja poreska politika koja će favorizovati upotrebu ćirilice na državnom nivou, kao i povoljniji uslovi za korišćenje ćirilice na lokalnom nivou, kao što su takse koje se odnose na ovu temu. Selaković je posebno naglasio da je potrebno obezbediti povlašćen položaj ćirilice u sredstvima javnog informisanja koja koriste nacionalnu frekvenciju, smatrajući je javnim dobrom.
Ministar je podsetio na mere koje su preduzete i prošle godine, poput otkupa knjiga na ćirilici za javne biblioteke, razvoja ćiriličkih fontova i nabavke dvoazbučnih tastatura za korisnike javnih sredstava. Ove aktivnosti imaju za cilj da se ćirilica ne samo očuva kao deo kulturnog nasleđa, već da se aktivno promoviše i unapređuje u savremenom društvu.
U okviru proslave, Selaković je takođe spomenuo otvaranje Muzeja ćirilice u Bajinoj Bašti, koji je osnovan na Dan slovenske pismenosti. Ovaj muzej predstavlja simbol čuvanja ćirilice i njenog značaja u savremenom društvu. Ministar je naglasio da ovaj muzej ne samo da čuva istorijsku vrednost ćirilice, već je i promoviše kao našu budućnost.
Selaković je pominjao da je ranije donet Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom prostoru, koji uključuje i upotrebu ćirilice. Međutim, naglasio je da je najvažnije da ćirilica živi u savesti ljudi, posebno u deci. Smatra da je ključno da nova generacija razume značaj pisma i jezika, naglašavajući da je to ono što je postavio Sveti Sava i čemu je težio Vuk Karadžić.
U svom izlaganju, ministar je ukazao na jedinstvenost srpskog jezika i ćirilice. Istakao je da nije svejedno kojim pismom se piše, te da je važno shvatiti da je identitet naroda usko povezan sa jezikom i pismom. Svaka generacija ima odgovornost prema svom jeziku i pismu, a ćirilica je simbol srpske kulture i tradicije.
Selaković je zaključio da je od suštinske važnosti razumeti značaj ćirilice za srpsku kulturu, dodajući da od toga zavisi mnogo toga, pa čak i sve. Njegova poruka je jasna: zaštita ćirilice i njenog značaja mora biti prioritet za sve, kako bi se očuvala kulturna baština i identitet srpskog naroda. U tom smislu, očuvanje ćirilice je ne samo pitanje tradicije, već i pitanje budućnosti i opstanka srpske kulture.
