Nova ovlašćenja koja su dodeljena CIA uključuju mogućnost sprovođenja smrtonosnih operacija u Venecueli, kao i niz operacija na Karibima. Ova odluka omogućava CIA da preduzima akcije protiv predsednika Venecuele, Nikolasa Madura, ili njegove vlade, bilo samostalno ili u okviru šire vojne operacije. Ovo predstavlja značajan korak u američkoj spoljnoj politici prema Venecueli i može imati dalekosežne posledice za stabilnost regiona.
Prema izveštaju Njujork tajmsa, na Karibima je trenutno stacionirano 10.000 američkih vojnika, sa većinom snaga smeštenih u Portoriku, dok je deo vojnika uz obalu na amfibijskim brodovima. Pored toga, američka mornarica u regionu ima osam površinskih ratnih brodova i podmornicu, što ukazuje na značajnu vojnu prisutnost i spremnost SAD da preduzmu akcije ako to bude potrebno.
Ovlašćenja koja su dodeljena CIA su obično strogo čuvana tajna unutar Bele kuće, i svaka nova administracija ih ponovo razmatra i odobrava. Tekstovi ovih naređenja gotovo nikada ne izlaze u javnost, a samo neki članovi Kongresa su obavešteni o njima. Dok su vojne operacije, poput udara na čamce koji navodno prevoze drogu iz Venecuele, obično javno objavljene, tajne operacije CIA se često drže u tajnosti kako bi se zaštitila njihova priroda i strategija.
Istorijski gledano, CIA je bila uključena u brojne kontroverzne operacije širom Latinske Amerike. Na primer, 1954. godine, CIA je orkestrirala puč u Gvajemali, što je dovelo do dugotrajne nestabilnosti u toj zemlji. Mnogi se sećaju invazije na Zaliv svinja koja je imala za cilj svrgavanje kubanskog lidera Fidela Kastra, a CIA je takođe pokušavala da ga ubije u više navrata. Pored toga, organizacija je bila umešana u vojni puč u Brazilu 1964. godine, smrti Če Gevare u Boliviji, kao i u puč u Čileu 1973. godine.
Uprkos kontroverzama, CIA često brzo objavljuje informacije o svojim operacijama kada to smatra neophodnim. Na primer, operacija u kojoj su mornaričke „foke“ ubile Osamu bin Ladena brzo je postala javna. Međutim, tajne operacije koje se odvijaju bez znanja javnosti često su predmet spekulacija i sumnji.
U nedavnim događajima, predsednik Donald Tramp je naredio pokretanje diplomatskih pregovora sa Madurovom vladom nakon što je Maduro odbio američki zahtev da se dobrovoljno povuče sa vlasti. Ova situacija je izazvala dodatne tenzije između SAD i Venecuele, a administracija je razvila strategiju koju su osmislili državni sekretar Marko Rubio i direktor CIA-e Džon Retklif. Kao deo ove strategije, SAD su ponudile 50 miliona dolara za informacije koje bi mogle dovesti do hapšenja i osude Madura zbog optužbi za trgovinu drogom u SAD.
Ova situacija u Venecueli se pogoršava usled ekonomske krize koja je zahvatila zemlju, a mnogi Venecuelanci traže izlaz iz teške situacije. S druge strane, međunarodna zajednica prati razvoj događaja sa zabrinutošću, s obzirom na to da bi vojne akcije mogle dovesti do eskalacije sukoba i dodatne humanitarne krize.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti dalje korake američke administracije i odgovore Venecuele na sve veće pritiske. Pitanje stabilnosti u regionu i bezbednosti građana Venecuele ostaje ključno i zahteva pažnju kako bi se izbegle potencijalne katastrofalne posledice. Sa sve većim međunarodnim interesovanjem za situaciju u Venecueli, budućnost te zemlje ostaje neizvesna.
