Veštačka inteligencija i alati poput ChatGPT-a postaju sve prisutniji u životima dece, ali ne kao pomoćni alati za učenje, već kao virtuelni prijatelji. Mnogi roditelji nisu svesni kako ovi alati funkcionišu i kakve mogućnosti nude, što dovodi do toga da ne prepoznaju potencijalne opasnosti koje proizašle iz komunikacije njihove dece sa robotima.
Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu ističe da deca često razgovaraju sa veštačkom inteligencijom kao sa pravim prijateljima, poveravajući joj svoje brige i tajne. U vremenu kada se suočavaju sa nedostatkom socijalne interakcije, deca pronalaze utehu u ovakvom obliku komunikacije. Međutim, to može biti opasno jer ChatGPT ne osuđuje, što ga čini privlačnim za decu koja traže podršku. Jurić upozorava da to može dovesti do situacija u kojima deca traže savete koji su štetni za njihovo mentalno i fizičko zdravlje.
Na primeru jednog slučaja u Americi, Jurić navodi kako je veštačka inteligencija pružila opasne savete detetu koje je tražilo način da izvrši samoubistvo. Ovakvi incidenti ukazuju na ozbiljnu opasnost kada deca traže savete o samopovređivanju ili načine kako da nanesu bol svojoj okolini bez da sami trpe fizičku bol.
U ovom kontekstu, roditelji bi trebali da imaju kontrolu nad time kako njihova deca koriste veštačku inteligenciju. Jurić naglašava važnost da roditelji razumeju kako ChatGPT funkcioniše i da budu svesni potencijalnih opasnosti koje proizašle iz komunikacije sa ovim alatima. Edukacija roditelja je ključna, jer mnogi ne razumeju osnovne principe rada veštačke inteligencije, što može rezultirati neadekvatnim reakcijama na ponašanje dece.
Jurić se osvrće na to da deca često traže savete o tome kako da prikriju tragove svojih dopisivanja ili kako da uvrede druge. Ove vrste pretraga ukazuju na to da se deca suočavaju sa problemima koji su mnogo dublji od same interakcije sa tehnologijom. Ako roditelji ne obraćaju pažnju na ponašanje svoje dece i način na koji koriste tehnologiju, mogu propustiti signale upozorenja koji ukazuju na emocionalne ili psihološke probleme.
Jedan od glavnih problema sa kojim se deca danas suočavaju su anksioznost i depresija, što postaje sve češće u kontekstu interakcije sa veštačkom inteligencijom. Jurić upozorava da deca, zbog prekomerne upotrebe ovih alata, gube sposobnost kritičkog mišljenja i emocije koje dolaze iz stvarne komunikacije. Osećanja koja bi trebala da se razvijaju kroz interakciju sa roditeljima se smanjuju, a to dovodi do emocionalne distance i potrage za alternativnim izvorima podrške, kao što je veštačka inteligencija.
Osim roditelja, Jurić naglašava da su škole takođe odgovorne za obrazovanje dece o veštačkoj inteligenciji. Važno je da deca razumeju granice i potencijalne rizike koje donosi kontinuirana interakcija sa robotima. U tom smislu, škole bi trebale razviti programe koji će pomoći deci da pravilno koriste tehnologiju i razumeju njene implikacije.
U Centru za nestalu i zlostavljanu decu, Jurić se zalaže za promenu obrazovanja i prilagođavanje programa novim izazovima koje donosi tehnologija. Njihov cilj je da se razviju strategije koje će omogućiti deci da koriste društvene mreže i veštačku inteligenciju na način koji je koristan i bezbedan. Upućuje apel Ministarstvu prosvete da ozbiljno razmotri ove predloge i razvije pilot projekte koji će se fokusirati na edukaciju i prevenciju.
U zaključku, komunikacija između dece i veštačke inteligencije kao što je ChatGPT može imati ozbiljne posledice. Roditelji i škole moraju da prepoznaju rizike, edukuju se i aktivno učestvuju u životima dece kako bi osigurali njihovo emocionalno i mentalno zdravlje. U svetu gde tehnologija igra sve veću ulogu, važno je očuvati ljudski kontakt i pružiti deci podršku koja će ih voditi ka zdravijim načinima izražavanja i rešavanja problema.
