Samo tri dana pre prve utakmice između Juga i Primorca u osmini finala Evrokupa, evropska vaterpolo organizacija „European Aquatics“ donela je odluku da oba kluba budu domaćini na neutralnom bazenu. Ova odluka je izazvala brojne kontroverze i negodovanja u hrvatskim medijima, koji su to opisali kao skandal.
Primorac će 25. februara ugostiti Jug u Podgorici, dok će Jug uzvratiti domaćinstvo 7. marta, takođe u Zagrebu. Hrvatski mediji ukazuju na to da je ovo dodatno opterećenje za Jug, koji će biti primoran da pređe 600 kilometara od Dubrovnika do Zagreba, dok Primorac putuje 80 kilometara od Kotora do Podgorice. Iako se radi o relativno malim udaljenostima, ovo je samo deo šireg problema koji je nastao zbog odluka „European Aquatics“.
Pre žreba, Primorac je jasno dao do znanja da ne želi da igra van Kotora, a nakon što je donesena ova odluka, najavio je da će se obratiti sudu. Siniša Kovačević, predsednik kluba, istakao je da će učiniti sve što je moguće da zaštiti klub od političkog uticaja, koji dolazi od „European Aquatics“ i drugih krugova. On je najavio da će se obratiti Sudu za sportsku arbitražu u Lozani, kako bi se izborili za svoja prava.
Ovo pitanje postalo je još složenije zbog istorijskih tenzija između Crne Gore i Hrvatske. Vlada Hrvatske prethodno je preporučila svojim klubovima da ne igraju u kotorskom bazenu, koji nosi ime Zorana Gopčevića, legendarne vaterpolo figure, koju Hrvatska optužuje za ratne zločine u logoru Morinj. Gopčević, poznat kao Džimi, imao je zapaženu karijeru, osvojivši prvenstvo i Kup SFRJ 1986. godine sa Primorcem, a takođe je bio i član reprezentacije Jugoslavije, sa više od 200 nastupa.
Kao rezultat ove odluke, Primorac se suočava sa ozbiljnim izazovima, jer se članovi kluba osećaju ugroženo političkim pritiscima. Kovačević je naglasio da će se klub boriti protiv ovih pritisaka i da će se zalagati za svoje pravo na regularno takmičenje. U ovom trenutku, situacija je napeta, a reakcije iz oba kluba i njihovih navijača očekuju se s velikim interesovanjem.
Hrvatski mediji su se obrušili na „European Aquatics“, ističući da je organizacija trebala da postavi jasna pravila pre žreba, kako bi izbegla ovakve situacije. Nejasnoće u vezi sa domaćinstvom i bazenima na kojima se igraju utakmice dodatno kompliciraju već napetu situaciju između dva kluba.
Ovo nije prvi put da sportski događaji postaju žrtve političkih tenzija između Crne Gore i Hrvatske. U prošlosti su se slični incidenti dešavali, a sportske organizacije su često na meti kritika zbog nedostatka jasnih pravila i transparentnosti u odlučivanju. U ovom slučaju, odluka „European Aquatics“ mogla bi da ima dugoročne posledice po odnose između ovih dvaju klubova i njihovih navijača.
U trenutku kada se vaterpolo suočava sa izazovima kao što su političke tenzije i pritisci, važno je da se organizacije, klubovi i igrači bore za svoj integritet i prava. Ova situacija može poslužiti kao podsticaj za promene unutar vaterpolo zajednice, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti. Na kraju, sport bi trebao da bude mesto okupljanja i prijateljstva, a ne arena za političke sukobe.
Dok čekamo dalja dešavanja, ostaje da se vidi kako će se ova situacija razvijati i koje će posledice imati po vaterpolo u regionu.
