Prosečne cene poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji zabeležile su porast od tri odsto u 2025. godini u odnosu na prethodnu, prema podacima koje je objavio Evrostat. Ovaj rast nije uniforman, već pokazuje značajne varijacije među različitim vrstama proizvoda. U izveštaju se ističe da su najznačajnije promene zabeležene kod živine i jaja, čije su cene porasle za 26 i 23 odsto međugodišnje. Umereni porasti cene zabeleženi su kod voća i mleka, sa povećanjem od po 10 odsto, dok su cene živine porasle za devet odsto.
Cene mleka su, prema podacima, porasle u svim zemljama EU osim u Grčkoj, gde su zabeležene pad od tri odsto. Najveći godišnji rast cena mleka registrovan je u Danskoj, gde su cene porasle za 21 odsto, a slični porasti su zabeleženi i u Estoniji (20 odsto) kao i u Litvaniji i Češkoj, gde su cene porasle za po 17 odsto. Ovi podaci ukazuju na velike varijacije u tržišnim kretanjima unutar EU, što može biti posledica različitih lokalnih ekonomskih uslova i potražnje.
S druge strane, cene maslinovog ulja su značajno opale, za čak 37 odsto, dok su cene krompira, uključujući semenski krompir, pale za 22 odsto. Umeren pad cena zabeležen je i kod živih svinja (šest odsto) kao i kod žitarica (jedan odsto). Ove promene u cijenama ukazuju na složenu dinamiku tržišta koja može biti pogođena različitim faktorima, uključujući klimatske uslove, potražnju i ponudu.
Pored cena poljoprivrednih proizvoda, zabeležen je i rast prosečnih cena inputa koji se koriste u poljoprivredi. Ove cene su porasle za manje od jedan odsto, što ukazuje na stabilnost troškova u sektoru. Cene đubriva i poboljšivača zemljišta porasle su za pet odsto, dok su veterinarski troškovi porasli za tri odsto. Međutim, cene maziva za poljoprivredu su opale za dva odsto, a cene semena, sadnog materijala i proizvoda za zaštitu biljaka su takođe zabeležile pad od po jedan odsto.
Ovi podaci ukazuju na varijacije u troškovima proizvodnje, što može uticati na profitabilnost poljoprivrednika širom EU. Poljoprivrednici se suočavaju sa izazovima u prilagođavanju na promenljive tržišne uslove, što može imati dugoročne posledice na proizvodne strategije i strategije cena. U svetlu ovih informacija, analitičari će pažljivo pratiti tržišne trendove kako bi procenili buduće kretanje cena i njihov uticaj na poljoprivredni sektor.
U zaključku, podaci Evrostata ukazuju na to da iako su prosečne cene poljoprivrednih proizvoda u EU porasle, postoje značajne razlike koje ukazuju na dinamičnost tržišta. Poljoprivrednici će morati da ostanu pažljivi i prilagodljivi kako bi se nosili sa ovim izazovima.
