Tokom letnje turističke sezone, Hrvatska se suočava sa značajnim poskupljenjima, posebno na obali, što postaje sve primetnije kako lokalnim stanovnicima, tako i turistima koji dolaze na odmor. Cene namirnica i higijenskih proizvoda često su znatno više nego u unutrašnjosti zemlje, što izaziva zabrinutost među posetiocima.
Prema izveštaju britanskog portala Express, najizraženija poskupljenja beleže se u manjim turističkim mestima gde potražnja tokom letnje sezone naglo raste. Mnogi turisti odlučuju da dođu sa zalihama hrane i sredstvima za domaćinstvo, kako bi izbegli visoke troškove koje donosi kupovina na obali.
Jedan od drastičnijih primera je Tribunj, gde su cene u proseku skočile za 10,38 odsto. Na primer, pakovanje toalet papira koje u Zagrebu košta 2,79 evra, u Tribunju se prodaje za 3,32 evra, što predstavlja rast od 19,1 odsto. Sličan trend se primećuje i kod sredstava za čišćenje, gde je cena porasla sa 2,59 na 2,99 evra, kao i kod jogurta, čija cena je skočila sa 0,99 na 1,08 evra po litru.
Ekonomista Mladen Vedriš ističe da su ovo proizvodi koje turisti svakodnevno koriste tokom boravka u apartmanima, što direktno utiče na rast cena u manjim mestima. U nekim delovima Istre, poput Žminja, cena toalet papira već je skočila za 17 odsto, što dodatno oslikava problem koji se javlja tokom letnjih meseci.
Hrvatska je nedavno uvela i državnu aplikaciju za praćenje maloprodajnih cena, koja obuhvata skoro devet miliona proizvoda. Ova aplikacija omogućava precizniju analizu sezonskih kretanja na tržištu i može pomoći potrošačima da budu svesniji cena tokom leta.
Prema podacima RTL Direkta, sledeći na listi poskupljenja su Posedarje sa rastom od 10,1 odsto, zatim Pakoštane i Pomer (po 10 odsto) i Pašman sa 9,96 odsto. Iako su cene u većim gradovima, poput Splita i Dubrovnika, nešto stabilnije, i tu se beleže povećanja. U Splitu cene su porasle za oko 1 odsto, dok je u Dubrovniku rast dostigao skoro 3 odsto.
Vedriš upozorava da, ako se ovaj trend nastavi tokom cele godine, godišnji rast cena u obalskim mestima može preći 20 odsto. Ova situacija može značajno uticati na izbor turista da li će se vraćati na hrvatsku obalu, s obzirom na to da visoke cene mogu odvratiti posetioce koji traže povoljnije opcije.
Turisti često ne očekuju ovakva poskupljenja, pa su mnogi od njih iznenađeni kada vide koliko su cene u malim mestima više nego u većim gradovima ili drugim delovima Hrvatske. Ova pojava može uticati na dugoročnu turističku strategiju Hrvatske, jer bi visoke cene mogle odvratiti posetioce, posebno one koji planiraju duže boravke.
U svetlu ovih informacija, važno je da se lokalne vlasti i turistički sektor fokusiraju na održavanje pristupačnih cena kako bi se očuvala konkurentnost Hrvatske kao turističke destinacije. U suprotnom, moglo bi doći do smanjenja broja posetilaca, što bi imalo negativne posledice po lokalnu ekonomiju koja zavisi od turizma.
U zaključku, nagli rast cena tokom letnje sezone na hrvatskoj obali predstavlja izazov kako za lokalno stanovništvo, tako i za turiste. S obzirom na to da se trendovi poskupljenja nastavljaju, važno je pratiti situaciju i donositi odgovarajuće mere kako bi se osiguralo da Hrvatska ostane privlačna destinacija za turiste iz celog sveta.
