Cene nekretnina u Evropskoj uniji beleže značajan porast u prvom tromesečju 2025. godine, sa povećanjem od 5,7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Takođe, stanarine su porasle za 3,2%. Ovi podaci ukazuju na stabilan rast tržišta nekretnina u EU, iako su se trendovi rasta razlikovali u zavisnosti od tipa nekretnina.
U poređenju sa poslednjim kvartalom 2024. godine, cene kuća su porasle za 1,4%, dok su stanarine zabeležile rast od 0,9%. Ovo pokazuje da tržište nekretnina nastavlja da se razvija, čime se potvrđuje dugoročna tendencija rasta koja traje već više od decenije. Od 2010. do danas, cene kuća u EU su porasle za impresivnih 57,9%, dok su stanarine porasle za 27,8%.
Međutim, različiti su obrasci rasta za stanarine i cene nekretnina. Dok su stanarine beležile postepen i stabilan rast, cene stanova su prolazile kroz veće oscilacije. Od 2015. do 2022. godine, cene stanova su doživele nagli rast, zatim su usledile stagnacija i ponovni uzlazni trend od 2024. godine.
Mađarska i Estonija su zabeležile najveći rast cena stambenih nekretnina u poslednjih 15 godina, sa porastom od 260% u Mađarskoj i 238% u Estoniji. U još devet članica EU, uključujući Litvaniju, Letoniju, Češku, Portugaliju, Bugarsku, Austriju, Luksemburg, Poljsku i Slovačku, cene su se udvostručile ili više. Nasuprot tome, Italija je jedina zemlja u kojoj su cene stambenih nekretnina beležile pad od 4% u istom periodu, prema podacima Evrostata.
Kada su u pitanju cene zakupa, Estonija je zabeležila najveći rast sa 220%, dok su Litvanija, Mađarska i Irska takođe zabeležile značajne poraste od 184%, 124% i 115% redom. S druge strane, Grčka je jedina članica EU u kojoj su stanarine pale od 2010. godine, sa smanjenjem od 11%.
Ovi trendovi ukazuju na kompleksnu dinamiku tržišta nekretnina u Evropi, gde se cene i stanarine razlikuju od jedne do druge zemlje i regije. Iako se većina tržišta suočava s rastom, pojedine zemlje poput Italije i Grčke doživljavaju određene izazove koji utiču na tržište nekretnina.
Ukratko, tržište nekretnina u Evropskoj uniji nastavlja da se razvija, sa različitim stopama rasta koje zavise od specifičnih lokalnih uslova. Očekuje se da će se ovi trendovi nastaviti i u budućnosti, dok se ekonomija EU prilagođava novim izazovima i prilikama.
