Cene nafte su danas zabeležile porast nakon prethodnog pada od dva procenta. Trgovci su analizirali tenzije na Bliskom istoku, kao i situaciju u vezi sa mirovnim pregovorima za Ukrajinu. Cena nafte Brent porasla je za oko jedan procenat, dostigavši približno 61 dolar po barelu, dok je američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) porasla za dva procenta, dostigavši oko 58 dolara po barelu, prema izveštaju Trejding ekonomiksa.
Nemiri na Bliskom istoku dodatno su pojačali zabrinutost investitora. Naime, saudijski vazdušni napadi u Jemenu i iranska objava „rata svih razmera“ protiv Sjedinjenih Američkih Država, Evrope i Izraela doprinose strahu od eventualnih poremećaja u snabdevanju naftom. Ova situacija može imati ozbiljne posledice po globalno tržište nafte, s obzirom na to da su Bliski istok i njegovu stabilnost ključni za snabdevanje naftom širom sveta.
U međuvremenu, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, govorio je o svojim razgovorima s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, opisavši ih kao „veliki napredak“. Zelenski je takođe naglasio da je mirovni okvir gotovo završen, s 90 procenata dogovorenih uslova, iako su neka ključna pitanja i dalje bez rešenja. Ova situacija može dodatno uticati na tržište nafte, jer politička stabilnost u regionu često ima direktne implikacije na potražnju i cenu nafte.
S druge strane, Kina je objavila planove za povećanje fiskalne potrošnje u 2026. godini, sa posebnim fokusom na poticanje ekonomskog rasta. Ovaj potez može potencijalno povećati potražnju za naftom, s obzirom na to da je Kina jedan od najvećih potrošača nafte na svetu. Uloga Kine u globalnom tržištu nafte je ključna, a svaki potez koji može poboljšati ekonomsku situaciju u ovoj zemlji može imati dalekosežne posledice po cene nafte.
Ipak, uprkos ovim porastima cena, nafta se suočava s teškim izazovima. Predviđa se da će cena nafte ove godine zabeležiti pad veći od 20 procenata, što bi predstavljalo najniži godišnji nivo od 2020. godine. Ovaj pad cene nafte prvenstveno se pripisuje očekivanjima o globalnom suficitu koji bi mogao nastati sledeće godine. Očekivanja da će ponuda nadmašiti potražnju zbog usporavanja rasta u velikim ekonomijama i potencijalnih promena u potrošnji energije dodatno čine situaciju na tržištu nafte nestabilnom.
Za investitore i trgovce, trenutna situacija na tržištu nafte predstavlja kompleksan izazov. S jedne strane, tenzije na Bliskom istoku i potencijalni poremećaji u snabdevanju mogu da izazovu povećanje cena, dok s druge strane, globalni ekonomski trendovi i očekivanja o višku ponude mogu da vrše pritisak na cene. Kako se situacija razvija, trgovci će morati pažljivo da prate događaje i prilagode svoje strategije kako bi se zaštitili od potencijalnih gubitaka.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da tržište nafte ostaje podložan promenama i da će i dalje biti pod uticajem brojnih faktora, kako lokalnih, tako i globalnih. Bilo da se radi o geopolitičkim tenzijama, ekonomskim planovima velikih zemalja ili uslovima potražnje, svaki od ovih faktora može značajno uticati na cene nafte u budućnosti. U tom smislu, kako se budu razvijali mirovni pregovori u Ukrajini i situacija na Bliskom istoku, tako će i tržište nafte nastaviti da reaguje, ostavljajući investitore u stalnoj potrazi za informacijama i analizama koje će im pomoći da donesu informisane odluke.
