Svetske cene nafte su drastično porasle usled eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana. U prvim minutima trgovanja, cena nafte tipa „Brent“ sa isporukom u aprilu skočila je za 14 procenata, dostigavši 82,37 dolara po barelu, što predstavlja najviši nivo od jula 2024. godine. Nakon inicijalnog skoka, cene su se donekle stabilizovale, ali su i dalje ostale na višem nivou od oko devet procenata.
Ovo povećanje cena nafte dolazi nakon što je nafta poslednji put dostigla cenu iznad 82 dolara po barelu 16. januara 2025. godine. Analitičari upozoravaju da bi ukoliko konflikt potraje, uz napade na energetske infrastrukture i blokade trgovačkih ruta, cena nafte mogla da premaši 100 dolara po barelu. Takav rast bi predstavljao povećanje od oko 37 procenata u odnosu na nivoe zabeležene 27. februara.
Pored nafte, zabeležen je i rast cena zlata. Početkom trgovanja 2. marta, cena zlata po unci dostigla je 5.393 dolara, što je za 2,2 procenata više u odnosu na 27. februar. Cene zlata se takođe postepeno približavaju rekordnom maksimumu od skoro 5.600 dolara, koji je zabeležen krajem januara. Investiciona kompanija „Goldman Saks“ je, prema navodima „Blumberga“, iznela prognoze o mogućem naglom rastu cena gasa usled vojnih sukoba.
Kroz Ormuski moreuz, koji prolazi kroz Persijski zaliv, odvija se oko petine svetske trgovine tečnim prirodnim gasom, većinom iz Katara. Čak i privremena obustava isporuka mogla bi dovesti do rasta cena prirodnog gasa u Evropi i spot cena tečnog gasa u Aziji za čak 130 procenata. Iran je, nakon napada na svoju teritoriju, najavio obustavu trgovine preko Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 procenata svetskih isporuka nafte i do 30 procenata tečnog prirodnog gasa.
Prema podacima agencije „Rojters“, najmanje 150 naftnih tankera je zadržano u blizini moreuza. Analitičari upozoravaju da bi potpuna blokada ovog pomorskog koridora mogla izazvati dnevni deficit od oko 10 miliona barela, što predstavlja približno 10 procenata svetske potrošnje. Ove informacije naglašavaju koliko je važno pratiti razvoj situacije u regionu, jer bi svaka dodatna tenzija mogla imati dalekosežne posledice na globalno tržište energenata.
Ova situacija postavlja dodatni pritisak na već nestabilne ekonomske okvire, čime se dodatno otežava predviđanje budućeg kretanja cena i stabilnosti tržišta. Ekonomisti i analitičari će nastaviti da prate situaciju, nadajući se da će se sukobi smiriti kako bi se izbegle dalje ekonomske posledice.
