Cene dizela su na londonskom tržištu dostigle najviši nivo od 2022. godine, premašivši 200 dolara po barelu, što je rezultat strahovanja od produženja sukoba između SAD-a i Izraela s jedne strane, i Irana s druge strane. Ovaj skok cena, koji je dostigao referentne cene od 1.527 dolara po toni, što je ekvivalent nešto više od 206 dolara po barelu, predstavlja povećanje od skoro 12% u odnosu na jučerašnje zatvaranje trgovanja.
Prekid tranzita kroz Ormuski moreuz značajno je uticao na globalno snabdevanje dizelom, obustavljajući isporuke miliona barela rafinisanih proizvoda. Ovaj moreuz je ključna tačka za pomorsku trgovinu, kroz koju prolazi 10,3% globalne pomorske trgovine dizelom, 19,4% trgovine avio-gorivom i 16% trgovine benzinom i naftom. Sa početkom sukoba krajem februara, cene dizela su rasle brže od cena sirove nafte, što sugeriše da kupci jure gorivo koje je neophodno za transport i industriju.
Fatih Birol, predsednik Međunarodne agencije za energiju (IEA), upozorio je da bi Evropa mogla da se suoči sa ozbiljnim nedostatkom dizela i avio-goriva najkasnije do maja. On je naglasio da se nedostatak već oseća u Aziji i da će uskoro, verovatno u aprilu ili maju, postati i evropski problem.
U Aziji su cene dizela takođe kratko premašile 200 dolara po barelu. Evropa planira da plasira na tržište 73 miliona barela naftnih proizvoda i oko 35 miliona barela sirove nafte do kraja marta, prema izveštaju IEA objavljenom 15. marta. Ovi podaci ukazuju na sve veće pritiske na snabdevanje energentima.
Dodatno, napadi ukrajinskih dronova na ruske luke i rafinerije predstavljaju još jedan faktor koji utiče na globalno snabdevanje. Rusija, kao jedan od vodećih izvoznika dizela, suočava se s izazovima, jer do jula samo proizvođači mogu prodavati stranim kupcima.
Prema Birolovim rečima, od početka rata na Bliskom istoku, oštećeno je oko 40 ključnih energetskih objekata. Ova situacija može izazvati velike poremećaje u snabdevanju energentima, što Birol opisuje kao „najveći poremećaj u istoriji“. Ove tenzije dodatno komplikuju globalno tržište nafte i energenata, uzrokujući neizvesnost među potrošačima i proizvođačima.
U svetlu ovih događaja, analitičari predviđaju da će cene goriva nastaviti da rastu, ukoliko se situacija ne stabilizuje. Potražnja za dizelom, koja se koristi u transportu i industriji, nastavlja da raste, dok su ponude sve više pod pritiskom zbog geopolitičkih tenzija i prekida u snabdevanju.
Očekuje se da će vlade i međunarodne organizacije pažljivo pratiti razvoj situacije kako bi mogle pravovremeno reagovati i zaštititi svoje ekonomije. Ova kriza može imati dugoročne posledice na energetsku politiku zemalja, uključujući i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije.
Sve u svemu, trenutne cene dizela su rezultat složenih globalnih okolnosti, a njihovo daljnje kretanje će zavisiti od mnogih faktora, uključujući stabilizaciju sukoba i sposobnost tržišta da se prilagodi novim realnostima. U ovom trenutku, potrošači moraju biti spremni na moguće promene cena i nedostatak goriva, dok se svet suočava sa još jednom krizom na energetskom tržištu.
