Preventiva je veoma važna i moguća, jer ukoliko se ne reaguje na vreme, osoba može da rizikuje sopstveni život. Posledice sagorevanja na poslu mogu biti zaista pogubne po ljudsko zdravlje. Opterećenja koja nametnu rukovodioci ili sam pojedinac koji obavlja određeni posao mogu dovesti do psihičkih i fizičkih poremećaja poput depresije i moždanog udara.
S obzirom na to da se radno okruženje menja, sve više stranaca dolazi u Srbiju da radi. Ove promene na tržištu rada mogu doneti razne prednosti, ali i izazove. Radnici iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije uskoro će moći da se prijave za jedinstveno tržište rada, što otvara nove mogućnosti za zapošljavanje u regionu.
Nažalost, mnogi radnici nisu svesni svojih prava i obaveza. U jednom takvom slučaju, Beograđanin je doživeo povredu tokom pauze, ali nije znao da to može uticati na njegovu platu. Ova situacija ukazuje na važnost razumevanja pravilnika o radu i prava koja radnici imaju.
Maria Popović, novinarka i aktivista, podelila je svoje iskustvo sa sagorevanjem. Ona naglašava da je često teško prepoznati da se nalazi u problemu. „Možda sam ja bila u problemu mnogo pre svega toga, ali nisam znala da sam u problemu,“ kaže ona. Osećaj opterećenja može se akumulirati i dovesti do ozbiljnih problema, kako na poslu, tako i u privatnom životu. Često se to dešava kada su očekivanja od sebe prevelika, a pojedinci nisu svesni tih očekivanja.
Maria je doživela potpuni burnout, što je doveo do fizičkih ograničenja. „Nisam mogla da dišem, bukvalno nisam mogla da hodam,“ naglašava ona. Osećaj anksioznosti bio je toliko jak da nije mogla da uživa u svakodnevnim aktivnostima. Svetska zdravstvena organizacija definiše „izgaranje“ kao sindrom koji se javlja kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan. Iako nije klasifikovano kao zdravstveno stanje, sagorevanje može imati ozbiljne posledice po zdravlje.
Tarik Jašarević, portparol Svetske zdravstvene organizacije, ističe da sagorevanje može da dovede do ozbiljnih fizičkih problema. „Osoba ide na bolovanje i šest nedelja se leči. Stres utiče na sve naše organe,“ dodaje Ivana Borić, trener za redukciju stresa. Ove informacije naglašavaju važnost prevencije i brige o psihološkom zdravlju zaposlenih.
Nakon što je Maria unela određene promene u svoj život, više nema simptome sagorevanja. „Sada radim mnogo više i bitnije stvari, ali radim ono što volim,“ kaže ona. Ovaj primer pokazuje kako je važno slušati sebe i preuzeti kontrolu nad sopstvenim životom.
Da bi sagorevanje na poslu bilo klasifikovano kao dijagnoza, potrebno je više istraživanja. Jašarević naglašava da je važno dobiti više studija kako bi se bolje razumeo fenomen sagorevanja i njegovi efekti na zdravlje zaposlenih. Takođe, Borić apeluje na državu da se brine o zaposlenima i razvija korporativnu kulturu koja će omogućiti radnicima da se dobro osećaju na svom radnom mestu.
Nakon izlečenja od preopterećenja, snimak na magnetnoj rezonanci pokazuje poboljšane rezultate funkcije mozga. Ove promene mogu biti znak da je briga o mentalnom zdravlju ključna za oporavak i poboljšanje kvaliteta života.
S obzirom na sve veći pritisak na radnom mestu, važno je da se prepoznaju simptomi sagorevanja i da se preduzmu koraci kako bi se izbegle ozbiljne posledice po zdravlje. Edukacija zaposlenih o stresu, prevencija sagorevanja i unapređenje radnog okruženja postaju sve bitniji zadaci za poslodavce i društvo u celini.
