U poslednje vreme, situacija u nemačkoj ekonomiji postaje sve zabrinjavajuća, s obzirom na to da broj stečajeva ponovo raste. Prema analitičarima iz Instituta za ekonomska istraživanja u Haleu (IWH), u julu 2023. godine zabeleženo je 1.588 stečajeva među pravnim licima, što predstavlja porast od 12% u odnosu na jun, a čak 64% u poređenju sa prosekom iz jula pre pandemije, u periodu od 2016. do 2019. godine. Ovi podaci sugeriraju da se nemačka ekonomija suočava sa ozbiljnim izazovima, a dodatno pogoršanje se očekuje tokom jeseni.
Ove statistike su posebno alarmantne jer ukazuju na to da je broj stečajeva na najvišem nivou za skoro 20 godina, osim u aprilu kada su zabeleženi rekordni podaci. Ovaj trend može imati značajne posledice, ne samo za kompanije koje se suočavaju sa bankrotstvom, već i za širu ekonomiju, uključujući tržište rada i potrošnju.
Međutim, istraživači iz IWH ističu da se u ovom talasu stečajeva većinom radi o manjim firmama, što može značiti da je ugroženost radnih mesta ograničena. Ovaj aspekt može umanjiti širu ekonomsku krizu, ali ne smanjuje ozbiljnost situacije. Mnogi mali preduzetnici se bore da prežive u trenutnim ekonomskim uslovima, a to može dovesti do zatvaranja brojnih malih biznisa koji su važni za lokalne zajednice i ekonomiju u celini.
Još jedan zabrinjavajući indikator su tzv. rani indikatori koji predviđaju stečajeve s vremenskim pomakom od dva do tri meseca. Ovi pokazatelji su dostigli rekordni nivo od januara 2020, nadmašivši prošlogodišnji maksimum iz jula 2024. za osam odsto. Visina ovih ranih pokazatelja je neuobičajena i predstavlja ozbiljan znak upozorenja. Predstavnik IWH, Štefen Miler, naglašava da će visoke stope stečajeva verovatno biti prisutne i tokom jeseni.
Ova situacija može biti rezultat više faktora. Povećanje troškova poslovanja, inflacija i smanjena potražnja su samo neki od izazova s kojima se preduzeća suočavaju. Takođe, globalni ekonomski trendovi utiču na lokalna tržišta, a mnoge kompanije su se morale prilagoditi novim uslovima, što nije uvek lako.
Povrh toga, nakon pandemije COVID-19, mnoge zemlje, uključujući Nemačku, suočavaju se s posljedicama koje se nastavljaju i danas. Iako je neka privredna aktivnost ponovo pokrenuta, mnoge firme su se našle u situaciji da nisu u stanju da se oporave od gubitaka pretrpljenih tokom pandemije. Očekuje se da će se ovaj problem pogoršati kako se ekonomski uslovi nastavljaju menjati, a preduzeća se bore da se prilagode.
U svetlu ovih informacija, važno je za vladu i ekonomske institucije da preduzmu mere koje će pomoći u stabilizaciji situacije. To može uključivati podršku malim i srednjim preduzećima, olakšice u porezima, kao i druge oblike finansijske pomoći kako bi se osiguralo da preduzeća imaju potrebne resurse za preživljavanje i rast.
Ukratko, Nemačka se suočava s ozbiljnim izazovima u oblasti stečajeva, a trenutni porast može biti samo početak. Važno je pratiti ove trendove i reagovati na odgovarajući način kako bi se sprečilo dalje pogoršanje ekonomske situacije. S obzirom na to da mali preduzetnici igraju ključnu ulogu u ekonomiji, njihova podrška i zaštita trebali bi biti prioritet u narednim mesecima.
