Britanski umetnici, uključujući eminentne pisce, glumce i muzičare, okupili su se u zajedničkom apelu prema premijeru Kiru Starmeru, tražeći zaštitu svojih autorskih prava u svetlu sve veće upotrebe veštačke inteligencije (VI). Pismo, koje je potpisalo više od 400 umetnika, naglašava ozbiljnost situacije u kojoj bi njihova dela mogla biti zloupotrebljena od strane velikih tehnoloških kompanija koje koriste zaštićeni materijal bez odobrenja autora.
Među potpisnicima pisma su renomirani umetnici kao što su pisac Kazuo Išiguro, glumac Ijan Makelen, vajar Entoni Gormlej, kao i muzičke legende poput Eltona Džona, Pola Makartnija, Kate Buš, Eni Lenoks, Ericka Kleptona i Robija Vilijamsa. U svojim izjavama umetnici su istakli da je važno da se njihova kreativna dela ne koriste bez odgovarajuće kompenzacije i zaštite. Oni su naglasili da su oni ti koji stvaraju vrednosti i da je njihova umetnost ključna za promovisanje nacionalnih priča i budućih inovacija.
U pismu se posebno ističe da bi izostanak zaštite autorskih prava značio „poklanjanje“ njihovih dela tehnološkim kompanijama koje razvijaju VI. Ovi umetnici smatraju da je neophodno obezbediti zakonodavne izmene koje bi osigurale da programeri i kompanije koje se bave VI moraju poštovati autorska prava. Traže da se prihvati amandman baronice Kidron, koji bi obavezao programere da se pridržavaju zakona o autorskim pravima prilikom korišćenja umetničkih dela.
Kazuo Išiguro, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, izrazio je zabrinutost zbog trenutne situacije, postavljajući pitanje zašto bi se zakoni menjali u korist velikih korporacija na račun umetnika. Njegova izjava naglašava potrebu za pravednijim rešenjima koja će zaštititi umetnike i njihova dela. „Mora se pronaći pravednije rešenje“, rekao je Išiguro, naglašavajući značaj očuvanja autorskih prava u digitalnom dobu.
Portparol britanske vlade je izjavio da su konsultacije u toku i da se ne planiraju izmene zakona dok se ne pronađe rešenje koje će zadovoljiti i umetnike i tehnološki sektor. Međutim, protivnici predloženih izmena, poput Centra za britanski progres, upozoravaju da bi stroža regulativa mogla usporiti razvoj VI industrije u Britaniji. Ove različite perspektive ukazuju na kompleksnost problema i izazove koji se postavljaju pred zakonodavce.
Umetnici su takođe ukazali na važnost svojih dela u oblikovanju kulture i identiteta, te kako bi nedostatak zaštite mogao ugroziti kreativnost i inovacije. Krajem februara, više od hiljadu britanskih muzičara, uključujući Eni Lenoks, Dejmona Albarna i Kejt Buš, protestovalo je protiv trenutnog stanja objavljivanjem nemog albuma, čime su želeli da skrenu pažnju na ovu važnu temu.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se umetnici suočavaju sa novim izazovima u digitalnom dobu. Upotreba veštačke inteligencije može doneti brojne prednosti, ali istovremeno stvara i ozbiljne rizike po autorska prava. Kako se tehnologija razvija, tako se i potreba za jasnim zakonodavnim okvirom koji će štititi prava umetnika postaje sve urgentnija.
Na kraju, umetnici pozivaju na dijalog i saradnju između kreativnog sektora i tehnoloških kompanija, kako bi se pronašla rešenja koja će omogućiti razvoj inovacija, a istovremeno zaštititi prava onih koji stvaraju. Ova situacija je samo jedan od mnogih primera kako se umetnost i tehnologija susreću u savremenom društvu, i kako je važno pronaći ravnotežu između interesa različitih strana.
