Velika Britanija je nedavno smanjila svoj finansijski doprinos za odbranu od ruskih pretnji i dezinformacija na Zapadnom Balkanu, sa 45,7 miliona evra u prethodnoj godini na 27,36 miliona evra za period 2025-2026. Ovaj potez izaziva zabrinutost među stručnjacima i bivšim zvaničnicima, koji smatraju da bi smanjenje sredstava moglo oslabiti regionalno liderstvo Velike Britanije u borbi protiv ruskog uticaja i destabilizacije ovog ključnog regiona.
Fond za integrisanu bezbednost (ISF), koji obezbeđuje sredstva za borbu protiv sajber napada, jačanje demokratije i podršku nezavisnim medijima, takođe je pogođen smanjenjem zvanične razvojne pomoći (ODA). Sredstva su opala sa 36,37 miliona evra na 19 miliona evra, što dodatno komplikuje situaciju na Balkanu. Stručnjaci ističu da je ovaj region na „prvoj liniji borbe“ protiv dezinformacija i mešanja, te smatraju da smanjenje sredstava „nije strateški koherentno“, posebno u trenutku kada globalni rizici po bezbednost i demokratiju rastu.
Britanski premijer Kir Starmer nedavno je opisao Zapadni Balkan kao „evropsko iskušenje“, ističući da je to mesto gde se bezbednost celog kontinenta stavlja na probu. Ovaj region, koji se suočava sa brojnim izazovima, od ključne je važnosti za stabilnost Evrope.
Portparol britanske vlade je naglasio da odluke o budžetu ISF-a prate promene nacionalnih prioriteta. Oni su dodali da ovaj fond često finansira kratkoročne projekte, što znači da su prilagođavanja potrošnje očekivana. Ipak, mnogi smatraju da trenutne promene nisu u skladu sa potrebama i izazovima sa kojima se region suočava.
Dr Kejt Ferguson, ko-izvršna direktorka i šefica odeljenja za politiku i istraživanje u organizaciji Protection Approaches, naglašava da Velika Britanija uživa dobar ugled u regionu i da bi sada trebalo da ga očuva, a ne da ga potkopava. Ona je istakla da je Britanija prethodnih godina bila pouzdan i principijelan lider na Balkanu, posebno kada su drugi povremeno posustajali. U svetlu novih oblika ruske agresije i zlonamernog uticaja, Ferguson smatra da ovo liderstvo mora biti ojačano, a ne razvodnjeno.
Pitanje bezbednosti na Zapadnom Balkanu postaje sve važnije, s obzirom na to da region predstavlja ključnu tačku suprotstavljanja ruskom uticaju i širenju dezinformacija. Smanjenje finansijskih sredstava može dodatno otežati napore u jačanju lokalnih demokratija i borbi protiv autoritarnih režima, koji često koriste dezinformacije kao alat za destabilizaciju.
U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje kako će Velika Britanija nastaviti da igra svoju ulogu u regionu i da li će preispitati svoje prioritete u skladu sa rastućim izazovima. Mnogi analitičari smatraju da bi trebalo povećati ulaganja u projekte koji jačaju civilno društvo, nezavisne medije i borbu protiv korupcije, kako bi se obezbedila stabilnost i prosperitet na Balkanu.
U zaključku, smanjenje finansijske podrške Velike Britanije za Zapadni Balkan može imati dalekosežne posledice po regionalnu stabilnost i demokratske procese. Stručnjaci upozoravaju na potrebu za jačanjem britanskog prisustva i liderstva u regionu, kako bi se odgovorilo na rastuće pretnje i obezbedila sigurnost i prosperitet za sve građane Balkana.
