Brazilaska federalna policija je podnela dokumente Vrhovnom sudu u kojima tvrdi da je bivši predsednik Žair Bolsonaro planirao bekstvo u Argentinu kako bi izbegao suđenje zbog navodnog planiranja vojnog puča. Ova informacija je objavljena u izveštaju Gardijana, a dokumenti su pronađeni na Bolsonarovom telefonu u februaru 2024. godine, dva dana nakon što mu je oduzet pasoš.
U izveštaju od 170 stranica, policija navodi da je pronašla nacrt zahteva za politički azil upućen argentinskom predsedniku Havijeru Mileiju, u kojem je Bolsonaro opisan kao „politički progonjena osoba“. Međutim, izvor iz argentinske vlade je potvrdio da ovo pismo nikada nije primljeno.
Bolsonaro se trenutno suočava sa zatvorskom kaznom koja može prelaziti 40 godina zbog optužbi da je pokušao da poništi rezultate predsedničkih izbora iz 2022. godine, koje je izgubio od Luiza Inasija Lule da Silve. Iako Bolsonaro negira sve optužbe, pravni stručnjaci smatraju da je njegova osuda gotovo neizbežna.
Osim toga, federalna policija je optužila Bolsonara i njegovog sina Eduarda da su pokušavali da utiču na ishod suđenja lobiranjem kod američkih zvaničnika. Eduardo Bolsonaro je boravio u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je, uz podršku tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, pokušavao da izvrši pritisak na Vrhovni sud Brazila. U julu 2023. godine, Trampove carine na brazilski uvoz i sankcije koje su uvedene prema sudijama Vrhovnog suda izazvale su brojne kritike unutar Brazila. U isto vreme, istraživanja su pokazala da je podrška Luli porasla, a više od 70% Brazilaca se protivi američkom pritisku.
U okviru istrage, policija je otkrila i unutrašnje sukobe unutar Bolsonarovog tima, koji uključuju prepirke između Žaira, Eduarda i evangeličkog pastora Silasa Malafaje, koji je takođe pod istragom i ima zabranjen izlazak iz zemlje. Ovi sukobi dodatno komplikuju situaciju i ukazuju na razdor unutar Bolsonarovog okruženja.
Bolsonaro, koji je bio na vlasti od 2019. do 2022. godine, poznat je po kontroverznim izjavama i politikama koje su izazvale podeljena mišljenja u društvu. Njegova administracija se suočila sa brojnim kritikama zbog načina na koji je upravljala krizom izazvanom pandemijom COVID-19, kao i zbog ekoloških politika koje su dovele do povećanja krčenja šuma u Amazoniji.
Nakon gubitka izbora, Bolsonaro je često iznosio neosnovane tvrdnje o prevarama na izborima, što je dodatno polarizovalo političku situaciju u zemlji. Njegov pristup i ponašanje su izazvali zabrinutost među mnogim Brazilcima, koji strahuju od mogućih prevrata i destabilizacije demokratskog sistema.
U ovom trenutku, situacija se i dalje razvija, a Bolsonaro se suočava sa ozbiljnim pravnim izazovima koji bi mogli da dovedu do njegovog hapšenja i dugotrajne kazne zatvora. Njegovi pokušaji da se izbegne pravda bežanjem u drugu zemlju dodatno komplikuju situaciju i ukazuju na to koliko su visoki ulozi u ovoj političkoj borbi.
Brazil se sada nalazi na raskrsnici, gde je potrebno pronaći ravnotežu između pravde i političke stabilnosti. Mnogi veruju da ishod ovog slučaja može imati dalekosežne posledice za budućnost brazilske demokratije i njenog političkog pejzaža. S obzirom na trenutne tenzije i podeljenost u društvu, sledeći meseci će biti ključni za Brazil i njegovu sposobnost da prevaziđe ovu krizu.
