Branko Latinović iz Elemira, nedaleko od Zrenjanina, pre desetak godina je posadio nekoliko stabala oraha sa idejom da ostvari dodatni prihod kada ode u penziju. Danas, zahvaljujući njegovom trudu i strpljenju, ima 85 stabala oraha koja daju bogat rod. U razgovoru, Latinović objašnjava svoje motive i put do uspeha.
Svake godine je posadio po nekoliko stabala, a sada uživa u plodovima svog rada na zemljištu od dva jutra, koje se nalazi pored reke Tise. Ova lokacija mu omogućava lako zalivanje, što je od ključnog značaja za voćarstvo. Iako je razmatrao i druge opcije, poput sadnje kajsija, na kraju se odlučio za orah, koji je postao njegova glavna kultura. Kajsije su, kako navodi, kratkog veka, te je odlučio da ih ukloni iz voćnjaka.
Latinović je formirao svoj voćnjak uz pomoć stručnjaka iz novosadskog Instituta za voćarstvo, što je bio važan korak u njegovom uspehu. Iako orah nije posebno zahtevan, mora se paziti na štetočine, posebno na orahovu muvu koja može uništiti plodove. Latinović naglašava važnost redovne zaštite i prskanja kako bi se očuvala kvaliteta roda.
U poslednjih dvadesetak dana, orasi su počeli da zri. Berba se obavlja sakupljanjem plodova koji su otpadnuli. Za sada, Latinović i njegova deca sami obavljaju berbu, iako nije svaki orah u punom rodu. Orasi dostižu punu rodnost tek u petnaestoj godini, a ova voćka može da živi i do 50 godina. Kako stari, orah postaje sve produktivniji, te se Latinović već priprema da angažuje dodatnu radnu snagu za berbu u budućnosti.
Nakon berbe, orasi se pakiraju u mrežaste džakove i ostavljaju da se osuše na vazduhu. Nakon sušenja, sledi proces „krckanja“, kada se orasi čiste i pripremaju za prodaju. Latinović ističe da se očišćeni orah prodaje po ceni od 800 do 1.000 dinara po kilogramu, što ga čini zadovoljnim. Prodaja se vrši direktno s imanja, putem interneta, kao i preko otkupljivača koji dalje plasiraju orah na pijacama.
S obzirom na to da Srbija ne proizvodi dovoljno oraha za sopstvene potrebe, deo tržišta se pokriva uvozom, najviše iz Turske. Latinović ukazuje na problem prekomernog uvoza, koji može uticati na cenu domaćeg oraha i obeshrabriti proizvođače. Ova situacija se, kako dodaje, odnosi i na druge poljoprivredne kulture.
Branko Latinović je primer kako strpljenje, upornost i pravilna strategija mogu dovesti do uspeha u poljoprivredi. Njegova priča inspiriše druge da razmotre mogućnosti voćarstva kao dodatnog izvora prihoda, posebno u kontekstu sve veće potražnje za domaćim proizvodima, kao što su orasi. U svetu gde se prirodni resursi sve više ističu, ovakvi primeri su dragoceni i pokazuju kako se može uspešno upravljati poljoprivrednim aktivnostima u skladu sa potrebama tržišta.
Na kraju, Latinovićev put od početne ideje do uspešnog voćnjaka oraha pokazuje da je trud i posvećenost ključ uspeha. U vremenu kada mnogi ljudi traže dodatne izvore prihoda, njegov primer može poslužiti kao inspiracija za sve one koji razmišljaju o ulasku u svet poljoprivrede i voćarstva.
