U Hramu Svetog Save na Vračaru, u ponoć je počela Božićna liturgija koju služi episkop Hvostanski Aleksej. Ova liturgija označava početak proslave najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića, a prisustvovao joj je veliki broj vernika, među kojima su se našle i poznate ličnosti. Zvona crkve su najavila početak proslave, a tokom liturgije pevan je Božićni tropar, koji poziva na proslavu rođenja Isusa Hrista.
Patrijarh Porfirije planira da služi božićnu liturgiju u Hramu Svetog Save ujutru, sa početkom u devet sati. Uoči liturgije, na platou ispred hrama, održano je tradicionalno paljenje Badnjaka, čemu je prisustvovao veliki broj vernika. Nakon paljenja Badnjaka, deo okupljenih se preselio u Hram kako bi prisustvovao liturgiji.
Na Dan Božića, 7. januara, u Hramu Svetog Save biće održane tri svete liturgije. Prva će početi u ponoć, a druga u devet sati ujutru, dok će se praznično bdenje održati u 17 časova. Tokom drugog dana Božića, 8. januara, biće održana sveta liturgija u devet sati, a praznično bdenje u 17 časova. Treći dan Božića, 9. januara, takođe će imati svetu liturgiju u devet sati.
Danas, 7. januara, u 11 časova, na istom platou biće organizovano lomljenje Božićne česnice, koja je napravljena od 200 kilograma testa i sadrži 33 zlatna dukata. Ova tradicija je veoma važna i prati je deljenje krstića i paketića za decu.
Božić se u Srbiji proslavlja najsvečanije, sa bogatom tradicijom i običajima koji čine ovaj period najlepšim u godini. Praznik rađanja novog života, Božić, se slavi u skladu sa običajima Srpske pravoslavne crkve, ali i drugih pravoslavnih crkava, uključujući Rusku pravoslavnu crkvu i Jerusalimsku patrijaršiju, koje takođe koriste julijanski kalendar.
Običaji vezani za Božić kod Srba uključuju molitvu za zdravlje i blagostanje porodice, a Božić je simbol rađanja novog života, roditeljstva i porodične ljubavi. U narodnoj zdravici, vernici mole Boga da ih blagoslovi zdravljem i radošću, te da im se uvećava imovina u polju i stoci.
Praznik Božića se obeležava kao dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, koji označava Božije javljenje u telu kao čoveka. Rođenje Hrista je centralni događaj hrišćanske vere i označava početak spasenja čovečanstva od greha i smrti. Hristovo rođenje se smatra dolaskom svetlosti u svet koji je bio u tami greha, a u liturgijama se Božić često naziva „praznikom svetlosti“.
Srpska pravoslavna crkva slavi Božić tri dana. Drugi dan je dan posvećen Presvetoj Bogorodici, dok se treći dan slavi Sveti Stefan. Božić je mrsni dan, kojem je prethodio četrdesetodnevni post, a na Božić ujutro zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, obaveštavajući vernike o dolasku praznika.
Božić je vreme okupljanja porodice, izražavanja ljubavi i zajedništva, a obeležava se uz bogate običaje i tradiciju. Ovaj praznik podseća na značaj zajedništva i ljubavi u porodici, kao i na vrednosti koje se prenose sa generacije na generaciju. Proslava Božića je uvek prilika za okupljanje, slavlje i obnovu porodičnih veza, čineći ovaj praznik jednim od najvažnijih u hrišćanskom kalendaru.
