Albanski lobi u Americi nedavno je uspeo da izdejstvuje predlog zakona koji se bavi navodnom diskriminacijom Albanaca u Srbiji. Ovaj predlog je usvojen od strane Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD, ali njegovo konačno usvajanje i stupanje na snagu zavisi od daljih koraka, uključujući glasanje u plenarnoj sednici i odobrenje Senata, kao i potpis američkog predsednika Donalda Trampa. O ovoj temi, kao i o drugim aktuelnim pitanjima, razgovarali su Ivan Bošnjak, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i Jelena Trivan, direktorka kompanije Mtel.
Ivan Bošnjak je naglasio da je predlog zakona još uvek daleko od konačnog usvajanja. On je istakao da se radi o pokušaju da se dodatno destabilizuje Srbija. „Oni koji žele dalju dezintegraciju Srbije ne miruju“, rekao je Bošnjak, dodajući da je Srbija u poslednjih nekoliko godina postigla značajne napretke u odnosima sa albanskom nacionalnom manjinom. On je naveo da su Albanci u Srbiji, prvi put u 2022. godini, aktivno učestvovali u popisu stanovništva, što je važan korak ka ostvarivanju javnih politika.
Bošnjak je ukazao na činjenicu da Koordinaciono telo Vlade Srbije i dalje funkcioniše i da je Nacionalni savet albanske nacionalne manjine uspešan u oblastima kao što su obrazovanje, službena upotreba jezika i negovanje kulture. On je dodao da je jedan od članova REM-a bio iz redova albanske zajednice, što ukazuje na to da ne postoji diskriminacija.
Međutim, Bošnjak je primetio da postoji problem u komunikaciji između albanskog nacionalnog saveta i državnih organa. „76 udžbenika čeka na odobrenje nacionalnog saveta, dok oni paralelno štampaju udžbenike koji nisu u skladu sa zakonodavstvom“, rekao je Bošnjak, naglašavajući potrebu za dijalogom.
S druge strane, Jelena Trivan ukazuje na to da postoji strategija Prištine da se kroz lobiranje u američkom Kongresu stvori slika o navodnoj diskriminaciji Albanaca u Srbiji. Ona je istakla da je veoma važno razumeti da Albanci u Srbiji ne trpe iste oblike progonstva kao Srbi na Kosovu. „U Srbiji se ne može govoriti o sistemskom progonu Albanaca“, rekla je Trivan, dodajući da se pojedinci trude da internacionalizuju pitanje albanske manjine.
Trivan je takođe naglasila da je politička podela među Albancima u Srbiji ozbiljan problem, što dodatno komplikuje situaciju. U lokalnim samoupravama, kao što su Preševo i Bujanovac, postoje različite koalicije koje mogu uticati na proces donošenja odluka i dalji razvoj tih područja.
Pored toga, Trivan je upozorila da Priština koristi trenutnu situaciju kako bi lobirala za nova priznanja tzv. Kosova. Prema njenim rečima, Priština pokušava da stvori paralelu između položaja Albanaca u Srbiji i Srba na Kosovu, što je, kako ona tvrdi, netačno i obmanjujuće.
Ona je takođe ukazala na to da pojedinci iz albanske zajednice pokušavaju da proglase deo Srbije albanskim, što bi moglo dovesti do dodatne tenzije. „To je sve deo strategije koja ima veze sa trenutnim stanjem na Kosovu“, dodala je Trivan.
U zaključku, i Bošnjak i Trivan se slažu da je važno imati otvoren dijalog između svih strana kako bi se postiglo razumevanje i rešavanje problema. Oni upozoravaju na potrebu za konstruktivnim pristupom i izbegavanje politizacije pitanja manjinskih prava, jer to može dodatno pogoršati situaciju i produbiti podele.
