Na evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje u Bosni i Hercegovini krajem jula 2023. godine zabeleženo je ukupno 320.940 nezaposlenih osoba. Ovaj broj ukazuje na ozbiljan problem zapošljavanja u zemlji, gde se najviše ističu kvalifikovani radnici, koji čine 31,6% od ukupnog broja nezaposlenih. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se među nezaposlenima nalaze i nekvalifikovani radnici, koji čine 28,68%, kao i oni sa srednjom stručnom spremom, koji čine 28,56%.
Ovi podaci, preneti od strane RTRS-a, ukazuju na strukturalne probleme tržišta rada u Bosni i Hercegovini. Kvalifikovani radnici, koji su najbrojniji na evidencijama, mogu ukazivati na to da postoji disbalans između obrazovanja i potreba tržišta rada. Iako su visokoobrazovani radnici često traženi, njihova zaposlenost ne prati nužno porast u broju radnih mesta koja odgovaraju njihovim kvalifikacijama.
U julu 2023. godine, od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih, 15.776 osoba je bilo novoprijavljenih, što sugeriše da je problem zapošljavanja sveprisutniji i da se novi nezaposleni kontinuirano pridružuju evidencijama. Ovaj trend može biti rezultat različitih faktora, uključujući ekonomske uslove, nedostatak investicija, ali i odlazak mladih i kvalifikovanih radnika u inostranstvo u potrazi za boljim prilikama.
U poslednjih nekoliko godina, Bosna i Hercegovina se suočava sa velikim izazovima na tržištu rada. Visoka stopa nezaposlenosti, koja je posebno izražena među mladima i ženama, predstavlja prepreku za ekonomski razvoj i stabilnost. Mnoge kompanije se žale na nedostatak kvalifikovane radne snage, dok istovremeno veliki broj ljudi traži posao. Ova situacija ukazuje na potrebu za reformama u obrazovnom sistemu kako bi se bolje uskladile obrazovne programe sa potrebama tržišta.
Osim toga, migracije su postale sve češći fenomen, gde mladi i obrazovani pojedinci napuštaju zemlju u potrazi za boljim uslovima života i rada. Ova pojava može dodatno pogoršati situaciju na tržištu rada, jer se smanjuje broj kvalifikovanih radnika koji ostaju u zemlji. Takođe, ekonomska situacija u zemlji može uticati na odluke pojedinaca da ostanu ili odu, kao i na privlačenje stranih investicija koje bi mogle otvoriti nova radna mesta.
U svetlu ovih izazova, ključno je da se preduzmu konkretne mere za poboljšanje tržišta rada. To podrazumeva ne samo reformu obrazovnog sistema, već i podsticaje za zapošljavanje, kao i podršku preduzetništvu i malim i srednjim preduzećima. Takođe, važno je stvoriti povoljnije uslove za rad, kako bi se privukli investitori i smanjila stopa nezaposlenosti.
Na kraju, potrebna je i veća saradnja između vlade, poslodavaca i obrazovnih institucija kako bi se postiglo zajedničko razumevanje potreba tržišta rada i obezbedili adekvatni programi obuke i prekvalifikacije za nezaposlene. Samo tako se može očekivati smanjenje broja nezaposlenih i poboljšanje ekonomskih uslova u Bosni i Hercegovini.
Ova situacija zahteva hitnu pažnju i delovanje svih relevantnih aktera u društvu, kako bi se stvorili uslovi za bolju budućnost i veće mogućnosti zapošljavanja za sve građane.
