Ujedinjena avionska korporacija (UAK) nedavno je isporučila dva lovca pete generacije Su-57 stranom kupcu, što je potvrdio generalni direktor UAK, Vadim Badeha. Prema njegovim rečima, kupac je već primio avione, koji su započeli sa borbenim dežurstvom i pokazuju svoje najbolje karakteristike. Ovaj događaj predstavlja značajan korak za rusku avioindustriju, s obzirom na to da je Su-57E prvi put predstavljen na aeromitingu u Dubaiju, gde je avioni demonstrirao nove izduvnike sa 2D vektorskim potisnicima.
Međutim, uprkos ovim dostignućima, ruska avioindustrija se suočava sa ozbiljnim izazovima prilikom pokušaja da prodaje svoje avione na tržištima Bliskog istoka. Tokom postsovjetske ere, Rusija je bila spremna da uvede embarga svojim dugogodišnjim strateškim partnerima kao odgovor na pritisak Zapada. Ovo je dovelo do smanjenja interesa za ruske avione među arapskim zemljama, osim Alžira, koji su ranije bili glavni kupci.
Pokušaji Rusije da prodaje lovce zapadnim zemljama, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, nisu urodili plodom. Moskva nije mogla da postigne nivo političkog uticaja koji proizvođači zapadnog bloka imaju, što je rezultiralo time da čak i kada su njeni avioni smatrani konkurentnijim, nisu izabrani. Na primer, Egipat je naručio Su-35, ali je na kraju otkazao narudžbinu pod pritiskom Sjedinjenih Država. Ovi faktori čine mogućnost prodaje Su-57 na arapskim tržištima veoma malom.
Osim toga, konkurencija američkih F-35 i kineskih lovaca pete generacije J-35 dodatno otežava situaciju za ruske avione. F-35 je poznat po svojoj sofisticiranosti i širokoj primeni, dok se J-35 proizvodi u većim razmerama i smatra se privlačnijom opcijom za mnoge zemlje. Iako su Sjedinjene Države postavile značajna ograničenja u vezi sa korišćenjem F-35, to ne znači nužno da će klijenti automatski preći na ruske avione.
Kineski J-35, kao napredna alternativa, može privući pažnju zemalja koje razmatraju nove borbene avione. Ruski Su-57 bi mogao da uspe na izvoznim tržištima, ali pretežno u zemljama koje iz političkih razloga ne mogu da razmotre kineski model. To su pre svega Indija i Vijetnam, koje imaju teritorijalne sporove sa Kinom, kao i Severna Koreja, koja je pod embargom na oružje.
U arapskom svetu, izgledi za prodaju Su-57 van Alžira ostaju mali. Kineska spremnost da izvozi napredne lovačke avione u Iran je neizvesna, iako je potvrđeno da je Iran naručio ruske lovce Su-35. Mogućnost prodaje Su-57 za modernizaciju iranskog vazduhoplovstva takođe ostaje otvorena, ali je situacija kompleksna.
Unatoč ovim izazovima, isporuka dva Su-57 može se smatrati pozitivnim korakom za Rusiju i njen odbrambeni sektor. Ovi avioni su dizajnirani da budu konkurentni na globalnom tržištu, a njihova prodaja stranim kupcima može pomoći Rusiji da ojača svoje prisustvo na međunarodnoj avioindustrijskoj sceni. Međutim, dalji koraci će zavisiti od sposobnosti Rusije da prevaziđe političke i ekonomske prepreke koje trenutno otežavaju prodaju njenih vojnih aviona na stranim tržištima.
Zbog svih ovih faktora, budućnost Su-57 na arapskim i drugim tržištima ostaje neizvesna, a ruska avioindustrija će morati da se suoči sa brojnim izazovima ukoliko želi da ostvari značajniji uspeh u izvozu svojih borbenih aviona.
