Takav primer nam dolazi iz Ljubića, a reč je o mladoj ženi Bojani Đorđević. Žene na selu, čiji opstanak uglavnom zavisi od prirodnih resursa i poljoprivrede, čine više od četvrtine ukupnog svetskog stanovništva. U zemljama u razvoju, žene na selu predstavljaju skoro 43 odsto ukupne radne snage u poljoprivredi.
Poljoprivrednice su ključne za proizvodnju hrane, a u tom procesu snose najveću odgovornost za bezbednost hrane. Bojana Đorđević iz čačanskog sela Ljubić ističe da žene na selu rade od jutra do mraka, bez predaha. „U odnosu na žene u gradu, mi na selu ustajemo u pola sedam, spremamo doručak i odlazimo u štalu. Ja sam majka troje dece, treba prvo da spremim doručak, pa onda pravo u štalu. Nemaš podelu posla na muške i ženske, sve radiš kao da si na poslu, ako ne i više, ali za to te niko ne plaća,“ objašnjava Bojana.
Osim što se brinu o domaćinstvu i deci, žene na selu često se suočavaju sa dodatnim obavezama, kao što su rad na njivi i briga o stoci. Rada Petrović iz Stančića dodaje: „Žena na selu je veća ličnost nego zaposlena žena. Ima kuću, dvorište i sve se od nje očekuje.“ Ove žene se suočavaju sa izazovima koje gradske žene često ne poznaju, a to je težak fizički rad koji često ne donosi adekvatnu finansijsku nagradu.
Žene sa sela praznuju jedino kada je crveno slovo, jer to je jedini trenutak kada sebi priušte malo odmora. Ovaj nedostatak slobodnog vremena i odmora često dovodi do zanemarivanja njihovog zdravlja i ličnih potreba. „Kada završi kućne poslove, ide na njivu, iz njive ide u štalu da namiri stoku, pa se vrati na njivu, a često ne spava,“ kaže Rada, ističući koliko je naporan život ovih žena.
S obzirom na to da 76 odsto ekstremno siromašnih ljudi živi u ruralnim oblastima, obezbeđen pristup proizvodnim poljoprivrednim resursima ženama na selu može značajno doprineti smanjenju svetske gladi i siromaštva. Žene na selu imaju ključni značaj za uspeh nove Agende održivog razvoja do 2030. godine, jer njihov rad direktno utiče na ekonomsku stabilnost i bezbednost hrane.
Međunarodni dan seoskih žena ustanovljen je 2008. godine od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a ova rezolucija prepoznaje „kritičnu ulogu i doprinos seoskih žena, uključujući i urođeničke kulture, za unapređenje poljoprivrednog i ruralnog razvoja, poboljšanje bezbednosti hrane i smanjenje siromaštva.“ Ova inicijativa ima za cilj da osnaži žene na selu i pruži im veću vidljivost i priznanje za njihov rad.
Iako su žene na selu izložene teškom fizičkom radu, njihov doprinos se često ne vrednuje u društvu. U vrlo malom procentu poseduju imovinu, a brigu o sebi često zanemaruju, stavljajući porodicu i radne obaveze na prvo mesto. Ova situacija ukazuje na potrebu za većom rodnom ravnopravnošću i podrškom za žene u ruralnim područjima.
U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji izazov kada je reč o rodnoj ravnopravnosti. Broj gazdarica i vlasnica imanja je i dalje vrlo nizak, a mnoge žene se suočavaju sa preprekama u pristupu resursima i podršci. Potrebno je raditi na stvaranju uslova koji će omogućiti ženama da postanu vlasnice i vođe u poljoprivredi, kao i da se njihov rad adekvatno vrednuje i nagrađuje.
U zaključku, žene na selu igraju ključnu ulogu u društvenom i ekonomskom razvoju, ali se suočavaju sa mnogim izazovima koji otežavaju njihov život i rad. Njihova borba za priznanjem i podrškom treba da bude prioritet, kako bi mogle da ostvare svoj puni potencijal i doprinos društvu.
