Sve više Beograđana, ali i Novosađana, susreće se sa novim gostima na ulici, u kafićima, pa čak i u sopstvenim domovima. Bogomoljke su ovog leta postale redovni stanovnici urbanih sredina. Ova pojava izaziva znatiželju i zabrinutost građana, pa se postavlja pitanje da li su bogomoljke opasne po čoveka i zbog čega se sve više pojavljuju. Dr Vesna Perić Mataruga iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ objašnjava sve aspekte vezane za ove neobične insekte.
Jedna Beograđanka imala je zanimljiv susret s bogomoljkom u centru Beograda, na Dorćolu. Dok je bila na pauzi za kafu, naišla je na zeleno stvorenje koje je delovalo spremno za igru. Nije se plašila da ga pozdravi i pruži ruku.
Kada je reč o opasnosti koju predstavljaju bogomoljke, dr Perić Mataruga naglašava da su one potpuno bezopasne i veoma korisni insekti. „Kada ih sretnete, uradite sve da ih zaštitite, nipošto ih nemojte ubijati. Ukoliko vas štipnu, to je potpuno bezopasno, nisu otrovne i ne prenose bolesti. Ako vam uđu u kuću, samo ih iznesite napolje i ostavite u zelenilu u hladu. Budite nežni sa njima, veoma su krhke,“ savetuje ona.
Razlog sve češćem pojavljivanju bogomoljki u gradovima leži u klimatskim promenama. Dr Perić Mataruga objašnjava da dugi topli periodi tokom godine pogoduju širenju ovih insekata. „Zbog toga se oni sve češće mogu naći u velikim gradovima kao toplotnim ostrvima, u kojima pronalaze hranu i zaklon,“ dodaje ona.
Bogomoljke su zaštićena vrsta prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. Kazna za ubistvo ovih insekata kreće se od 9.000 do 15.000 dinara, dok maksimalna kazna može iznositi čak 40.000 dinara.
Po svom izgledu, bogomoljke su neobične, velike i većinom zelene, sa prednjim nogama skupljenim kao za molitvu, po čemu su i dobile ime. Iako su miroljubive, bogomoljke su nemilosrdne grabljivice koje se hrane insektima i drugim beskičmenjacima. One love koristeći svoja čula vida, te su aktivne isključivo tokom dana. Njihove krupne oči omogućavaju im da precizno procenjuju rastojanje.
Jedna od zanimljivosti o bogomoljkama je i njihov proces parenja, u kojem ženka proždire manjeg mužjaka. Ovaj neobičan čin se dešava jer ženka mora da pojede mužjakovu glavu kako bi on mogao da izvrši odgovarajuće pokrete pri parenju.
Tokom istorije, bogomoljke su izazivale veliko interesovanje u različitim kulturama zbog svog neobičnog izgleda i ponašanja. U drevnom Egiptu su se smatrale svetim životinjama, a njihovo prisustvo se tumačilo kao blagoslov. Kod Indijanaca, bogomoljka je simbolizovala mudrost i duhovnog vodiča, dok su u drugim kulturama smatrane predznakom zdravlja, sreće i plodnosti.
Uzimajući u obzir sve ove informacije, jasno je da bogomoljke nisu samo fascinantni insekti, već i važni deo ekosistema. Njihovo prisustvo u urbanim sredinama može biti znak zdrave i uravnotežene prirode, a građani bi ih trebali posmatrati s poštovanjem i pažnjom. U svetlu klimatskih promena, važno je razumeti i očuvati ove vrste kako bismo obezbedili biološku raznolikost naše okoline.
