Grupe studenata u blokadi započele su proteste u više gradova Srbije, blokirajući ključne mostove i raskrsnice, sa zahtevom za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. Protesti su nazvani „Vostani Srbije“ i najavljeni su putem društvenih mreža da će se održati u više od 30 gradova, trajući tri sata i 16 minuta, do 21.16 časova.
U Beogradu, manji grupe studenata su blokirale dva najprometnija mosta: Brankov most i most Gazela, koji je deo međunarodnog putnog pravca. Pripadnici saobraćajne policije obezbeđuju prilaz ovim mostovima i preusmeravaju saobraćaj kako bi se smanjili problemi na putevima.
U Novom Sadu, protest se održava na raskrsnici kod Futoške pijace, koja je jedan od centralnih punktova u gradu. U Nišu, manja grupa studenata okupila se na raskrsnici ispred osnovnog suda, dok je u Kragujevcu protest najavljen u Bulevaru kraljice Marije. Studenti ističu da je njihov cilj da se čuje glas manjih gradova, uz slogan „Decentralizacija se učitava“.
Prvobitno je bio planiran protest samo u Požarevcu, koji je započeo u 11 časova, ali su organizatori kasnije odlučili da protesti budu održani u više gradova istovremeno. Učesnici protesta uključuju i gradove kao što su Čačak, Jagodina, Kikinda, Kraljevo, Kruševac, Subotica, Šabac, Užice, Vršac, Leskovac, Loznica, Pirot, Sombor i Zenjanin.
Tokom trajanja protesta, predviđena su različita dešavanja kao što su obraćanja, nastupi horova, prikazivanje filmova, sportske aktivnosti, kao i čitanje istog govora u svim gradovima. Ovo je deo strategije studenata da privuku pažnju javnosti na svoje zahteve i da stvore osećaj zajedništva među učesnicima.
U decembru prošle godine, studenti su izneli četiri zahteva koji su se odnosili na odgovornost za tragediju u Novom Sadu i poboljšanje materijalnog položaja fakulteta, naglašavajući da njihovi zahtevi nisu političke prirode. Međutim, kasnije su dodali nove zahteve, uključujući zahtev za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora koji su izneti 5. maja.
Studenti su se tokom protesta oštro protivili razgovorima sa predstavnicima vlasti i povratku na nastavu. Organizovali su i blokade zgrada pojedinih fakulteta koji su doneli odluku o onlajn nastavi, što je dodatno pojačalo tenzije između studenata i obrazovnih institucija.
Ovi protesti dolaze u trenutku kada se u Srbiji oseća potreba za promenama u političkom sistemu, a mnogi studenti smatraju da je neophodno da se čuje njihov glas. Njihov aktivizam ukazuje na sve veću frustraciju među mladima u Srbiji, koji se suočavaju s brojnim problemima, uključujući loše uslove studiranja i nedostatak perspektiva za budućnost.
Protesti su takođe i način da se podstakne javna debata o važnim pitanjima koja se tiču mladih, kao što su obrazovanje, zapošljavanje i politička participacija. U tom kontekstu, studenti se nadaju da će njihova akcija doprineti stvaranju boljeg društvenog okruženja i poboljšanju životnih uslova za sve građane.
Kroz organizovane proteste, studenti u blokadi kreiraju platformu za dijalog i razmenu mišljenja, pozivajući na aktivno građansko učešće i jačanje demokratije u Srbiji. Njihova borba za prava i pravičnost predstavlja važan korak ka izgradnji društva koje će biti pravednije i priuštivije za sve generacije.
