U poslednje vreme, javnost je ponovo postala svedok kontroverznih izjava Bože Prelevića, nekadašnjeg vojnog analitičara i komentatora, koji je nedavno komentarisao aktuelne vojne i političke teme. Njegove reči izazvale su brojne reakcije, posebno u kontekstu odnosa Srbije sa stranim silama, kao i u vezi sa sudbinom vojnog objekta, Generalštaba.
Prelević je, govoreći o trenutnoj situaciji, postavio pitanje: „Šta oni blenu, šta oni brane? Za šta im trebaju ‘rafali’ ako im neko sruši Generalštab?“ Ova provokativna izjava oslikava njegov stav o neefikasnosti vojnog aparata, sugerišući da bi vojnici možda bolje prošli da su „dobili lopatu da se sami zakopaju“. Ovaj komentar nije samo kritika trenutne vojne strukture, već i upozorenje na potencijalne posledice vojnog neefikasnog upravljanja.
Prelević se takođe osvrnuo na svoje ranije stavove iz 2007. godine, kada je komentarisao mogućnost prodaje vojnog objekta Maršalatu Amerikancima. Tada je govorio o značaju dobrih odnosa između Srbije i SAD-a, ističući da bi veći problem bio nedostatak adekvatnog prostora za ambasadu nego sama prodaja. „Ponavljam, sve pod uslovom da su apsolutno regularni svi uslovi samog čina prodaje i potpisanog ugovora“, naglasio je Prelević.
Njegove reči iz 2007. godine, koje su se tada činile kao pragmatična procena, danas mogu da se vide kao upozorenje na moguće posledice slabljenja nacionalnog suvereniteta. Prelević je ukazao na to da bi mogla postojati opasnost da strana firma kupi „porušenu zgradu Generalštaba“, što bi otvorilo novo pitanje o tome zašto je baš njima prodata takva imovina. „Neće i ne treba da bude. Jer ima mnogo više drugih stvari koje ruše naše dostojanstvo“, dodao je, naglašavajući potrebu za očuvanjem nacionalnog identiteta i integriteta.
Ove izjave izazvale su široku diskusiju među političarima, analitičarima i običnim građanima. Mnogi smatraju da je Prelević u pravu kada ukazuje na rizike koji dolaze sa prekomernim oslanjanjem na strane investicije i vojne saradnje. U vreme kada se Srbija suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima, pitanje vojne i političke strategije postaje sve važnije.
Osim toga, Prelević je istakao potrebu za ozbiljnom analizom trenutnog stanja u vojsci i njenoj ulozi u društvu. „Vojska bi trebala da bude kamen temeljac nacionalne bezbednosti, a ne objekat za političke manipulacije“, rekao je. Ovaj stav može biti odraz sve većeg nezadovoljstva građana prema vojnim reformama i načinima na koje se donose odluke u vezi sa bezbednošću zemlje.
U svetlu ovih komentara, važno je napomenuti da se javnost sve više angažuje u pitanjima nacionalne sigurnosti i vojnih strategija. Društveni mediji su postali platforma za raspravu o ovim temama, a građani traže transparentnost i odgovornost od svojih lidera. Prelevićev stav može se shvatiti kao poziv na akciju, zahtevajući da se fokus preusmeri na jačanje domaćih kapaciteta i očuvanje nacionalnog suvereniteta.
U zaključku, Božo Prelević postavio je važna pitanja koja se tiču budućnosti Srbije u kontekstu vojne i političke strategije. Njegove izjave, iako kontroverzne, mogu poslužiti kao podsticaj za dublju analizu i diskusiju o ključnoj ulozi vojske u društvu. U svetu u kojem su globalni odnosi sve kompleksniji, očuvanje nacionalnog identiteta i suvereniteta postaje ključno pitanje za sve građane.
