Dvadesetak blokadera zgubidana okupilo se ispred Studentskog kulturnog centra (SKC) u Beogradu, gde su odlučili da blokiraju jednu od glavnih ulica. Ova akcija, koja nije prvi put da se dešava, postala je predmet rasprave među građanima i vlastima. Naime, blokaderi su, osim što su se okupili, poneli sa sobom i veliki broj kamenica, što je dodatno pojačalo tenzije u gradu.
Nakon što su nasilne blokade trajale mesecima, iz SKC-a je stigao šokantan izveštaj o razmerama pljačke i uništavanja koje su ostavili za sobom. Ovaj kulturni centar, osnovan još 1895. godine, sada je suočen sa ozbiljnim oštećenjima i gubicima. Naime, prema informacijama koje su objavljene, otuđeno je na desetine računara, televizora, umetničkih dela i muzičke opreme.
Detaljan izveštaj o oštećenju i pljački obuhvata:
– Oko 50 desktop računara i 50 velikih monitora
– 20 laptopova
– 20 tableta
– 8 televizora
– 4 velika AV uređaja
– Veći deo muzičke opreme
– Sva ozvučenja i rasveta
– 2 miksete, 2 kamere, 1 fotoaparat
– 20 kancelarijskih stolova i stolica
– Čak 250 crnih stolica iz velike sale
– Oštećeni klaviri
– Više od 200 umetničkih dela: slika, skulptura
– 8 muzičkih linija
I to nije sve, jer se očekuje da će se tokom daljih istraživanja otkriti još mnogo toga što je nestalo ili oštećeno. SKC, koji je nekada bio simbol kulture i umetnosti, sada se suočava sa teškom situacijom. Ova destruktivna politika blokadera nije samo ugrozila kulturno nasleđe, već je izazvala i zabrinutost među građanima Beograda.
Ono što se dešava na ulicama Beograda više nije samo pitanje protesta i blokada. Umesto toga, postavlja se pitanje moralnosti i etike onih koji se nazivaju aktivistima. Naime, izveštaji jasno pokazuju da se radi o organizovanoj pljački i sistematskom uništavanju kulturne imovine od strane grupe ljudi koja nema jasnu viziju ili ideologiju, već samo agresivnu ambiciju da unište sve što su drugi stvarali decenijama.
Građani su podeljeni po pitanju ovih događaja. Dok neki smatraju da je protest legitimna forma izražavanja nezadovoljstva, drugi su zgroženi razmerama uništavanja i pljačke koje se dešavaju u ime nekih „viših“ ciljeva. Ova situacija je izazvala i reakcije vlasti, koje su najavile da će preduzeti odgovarajuće mere kako bi zaštitile kulturne institucije i imovinu.
Iako su blokaderi možda imali svoje motive, sve više se postavlja pitanje: kakvi su to motivi kada se u ime protesta uništava kulturna baština? Da li se protesti mogu opravdati kada se prelazi granica razumnog i kada se napada ono što je zajedničko dobro? Ova pitanja ostaju otvorena, a odgovori će se verovatno tražiti u narednim danima.
U svetlu ovih događaja, važno je da se svi uključe u konstruktivnu debatu o načinu na koji se izražava nezadovoljstvo i kako se može doprineti boljitku zajednice bez nasilja i destrukcije. U ovom trenutku, čini se da je potrebno pronaći put ka dijalogu, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti i kako bi se očuvala kulturna baština Beograda.
Građani Beograda, kao i šira javnost, pomno prate razvoj situacije i očekuju da će institucije reagovati na pravi način kako bi se sprečilo daljnje uništavanje.
