U neka starija vremena, zanatlije su uživale poseban ugled među građanima. Ručno izrađeni materijali, kao što su odeća, obuća i različiti aksesoari, bili su ne samo funkcionalni, već su često predstavljali i statusni simbol. Ovi predmeti su se razlikovali od masovne proizvodnje, a zanatlije su bile cenjene zbog svojih veština i kreativnosti.
Međutim, u današnje vreme, zanatlija je sve manje. U malim mestima i selima, zanatlije još uvek opstaju, često kao porodični biznisi, dok u urbanim sredinama sve ređe možemo naići na radnje koje nude ručno rađene proizvode. Mnoge od ovih radnji, koje su postojale decenijama, zatvorile su svoja vrata, a zanatski radovi su postali sve ređi.
U Novom Sadu, Poštanska ulica zadržava deo tog starog duha. Tu se nalaze radnje koje su preživele kroz godine, a jedna od njih je i „Kape i Šeširi Kovač“. Ova radnja, koja se bavi prodajom šešira i kapa, postoji skoro čitav vek. Ana Filipović, trenutna vlasnica, preuzela je posao od svog oca, koji ga je nasledio od svog dede. Radnja je osnovana 1927. godine, a Ana ističe da je, i pored izazova, ponosna na tradiciju koju su njeni preci izgradili.
Ana objašnjava da je posao zanatlije danas veoma težak. Iako voli svoj rad, teško je preživeti od njega. „Od ovog zanata se ne može živeti, nego se preživljava“, kaže ona. U sezoni su prodaje lošije nego nekada, a tržište je postalo veoma nestabilno. „Robu koju uvozimo je dosta skupa, ali se trudimo da bude kvalitetna i da damo garanciju“, dodaje Ana. U njenoj radnji, šeširi se prave ručno, a svaki model je jedinstven i prilagođen potrebama kupaca.
Uprkos izazovima, Ana se nada da će tradicija njenog zanata opstati. Međutim, strahuje da će se ovaj posao završiti sa njom, jer njene ćerke biraju potpuno drugačije karijere. „Žao mi je da se tradicija prekine“, priznaje ona, dodajući da bi bilo lepo da mlađe generacije pronađu interesovanje za zanatstvo. „Moglo bi da se inovira i da bude bolje, ali nisam sigurna kako to da uradim“, kaže Ana.
Ana koristi stare drvene kalupe koje je njen otac koristio, a s ponosom ističe da svaki šešir ima svoju priču. „Pravimo i moderne šešire, ali i klasične modele kao što su lovački i fedora“, objašnjava ona. Kvalitet materijala je ključan, a neki od najkvalitetnijih šešira prave se od zečije dlake, koja dolazi iz Italije i Nemačke. Iako su ovi šeširi skuplji, Ana se trudi da pruži kvalitet koji traje.
Jedna od posebnih vrednosti ove radnje je i sećanje na njenog dedu. Na zidu radnje visi fotografija poznatog glumca Radeta Šerbedžije, koji je takođe bio kupac, što dodatno naglašava ugled koji radnja uživa. Ana čuva i kalup koji se koristi od davnina, kao simbol tradicije i porodične istorije.
U zaključku, zanatlije kao što je Ana Filipović predstavljaju deo kulturne baštine koji se polako gubi. Njena posvećenost očuvanju tradicije, kao i ljubav prema zanatu, simbolizuje borbu za opstanak u savremenom svetu. Iako se suočava sa brojnim izazovima, Ana ostaje optimistična i nada se da će njen biznis preživeti, a tradicija zanatstva se preneti na mlađe generacije. Na taj način, duh starog vremena i dalje će živeti, barem kroz njenu radnju i predmete koje stvara.
