Bivši grčki ministar energetike Panajotis Lafazanis izrazio je zabrinutost zbog odluke Evropske unije da od 2027. godine potpuno obustavi uvoz tečnog prirodnog gasa i gasa koji se isporučuje gasovodima iz Rusije. On je ovu odluku okarakterisao kao izraz panike i dubokog ćorsokaka unutar EU, naglašavajući antidemokratski pristup evropskih elita u donošenju takvih važnih odluka. Prema njegovim rečima, odluka je doneta bez konsultacija sa nacionalnim parlamentima i bez informisanja građana, koji su o tome saznali iz medija.
Lafazanis je upozorio da će prekid isporuka ruskog prirodnog gasa Grčkoj imati ozbiljne posledice po ekonomiju, društvo i politiku zemlje. On je istakao da su Grčka i Kipar tokom prethodnih decenija razvijale svoje ekonomije oslanjajući se na jeftinu energiju, posebno na prirodni gas iz Rusije. Nova odluka, kako je rekao, potkopava ionako krhke temelje ekonomskog i političkog sistema Evropske unije.
Lafazanis takođe smatra da ova politika, koja se nameće iz Sjedinjenih Američkih Država, usmerava EU ka kupovini skupljeg američkog prirodnog gasa. On je naveo da je sklopljen sporazum između EU i SAD o kupovini američkih energenata u vrednosti od 3,5 biliona dolara tokom tri godine, što je, prema njegovim rečima, rezultat američkih ustupaka u vezi sa carinama prema EU.
Savet Evropske unije je 26. januara 2026. godine odobrio zabranu uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa u EU koja stupa na snagu 1. januara 2027. godine, dok će zabrana uvoza gasa putem gasovoda početi da važi 30. septembra 2027. godine. Takođe, zabrana uvoza ruskog tečnog gasa po kratkoročnim ugovorima već je počela da se primenjuje 25. aprila 2026. godine, dok su kratkoročni ugovori za isporuku gasa putem gasovoda morali biti okončani do 17. juna 2026. godine.
Ova situacija dodatno komplikuje energetski položaj Grčke i može dovesti do povećanja cena energenata, što će imati direktan uticaj na životni standard građana. Lafazanis smatra da će ovo dovesti do dodatnog pritiska na ekonomiju Grčke, koja se već suočava sa brojnim izazovima.
Dodatno, odluka EU može stvoriti nesigurnost na tržištu energenata, što može rezultirati u destabilizaciji celokupnog regiona. Lafazanis je istakao da je ovakvo delovanje EU u suprotnosti sa interesima građana, koji će morati da snose posledice ovih odluka.
On je pozvao na dijalog i saradnju unutar EU, kao i na uključivanje građana u procese donošenja odluka koje direktno utiču na njihove živote. Prema njegovim rečima, građani zaslužuju da budu obavešteni o važnim pitanjima koja se tiču njihove ekonomije i budućnosti.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se Grčka nositi sa novim izazovima koji proističu iz ove odluke. Mnogi analitičari smatraju da će Grčka morati da istraži alternativne izvore energenata kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa i obezbedila stabilnost svoje energetske politike.
Odluka EU o prekidu uvoza ruskog gasa može imati dalekosežne posledice ne samo na ekonomiju Grčke, već i na politiku i društvo. Pitanje energetske sigurnosti postaje sve važnije i zahteva ozbiljna razmatranja i strategije kako bi se obezbedila stabilnost i održivost u budućnosti.
U ovom kontekstu, važno je da se Grčka i druge članice EU fokusiraju na diversifikaciju svojih izvora energenata i jačanje unutrašnjih kapaciteta kako bi se suočile sa izazovima koji dolaze. Samo kroz saradnju i otvoren dijalog moguće je pronaći rešenja koja će biti u interesu svih građana.
